Nafaka je osnova uzajamne povezanosti ljudi

Uzvišeni je ljudske zajednice povezao vezama nafake, da bi se mogao odvijati život na Zemlji. Također je povezao rad sa potrebama: tvojom potrebom za hranom i hranom tvoje djece, tvojom potrebom za odjećom, obrazovanjem i školom. Da je Uzvišeni kojim slučajem povezao članove zajednice vezama povlastica i nadmoći, zajednica bi se raspala i nestala. Pretpostavimo da smo svi ljekari ili inženjeri ili da obnašamo neko drugo poštovano zanimanje. Ko bi onda čistio ulice, odvodne tokove, radio teške poslove? Da li bismo mi to radili dobrovoljno? Da li bismo svaki dan dolazili i govorili: “Grupa nas će danas dobrovoljno čistiti ulice?” Ili, mi ćemo danas dobrovoljno čistiti kanalalizacione cijevi! Naravno da ne bismo, ali bi rezultat svega bio nemar u čitavoj zajednici. Stoga je Uzvišeni Allah povezao rad sa nafakom, da bi svaki čovjek radio ne samo onda kada mu je to hobi ili kada to voli, već i zbog nužde i potrebe. Svako od nas izlazi iz svoje kuće i trudi se da bi našao svoju nafaku. Čak i čovjek koji radi na pročišćavanju odvodnih cijevi moli Allaha da mu podari začepljene odvoda.:, da bi mogao raditi i zaraditi novac. Islam od nas traži da ne potcjenjujemo ni jedan halal posao, jer ne postoji veliki i mali posao, niti postoji posao a da za njega ne sljeduje Allahova nagrada. Uzvišeni će te nagraditi za tvoj trud u sticanju nafake, ali i nafake tvoje porodice. Uzvišeni voli rad i predanost radu. Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: “Najbolji među vama je onaj koji jede plodove rada svojih ruku, a gornja ruka je bolja od donje ruke. ” “Bolje je da neko od vas uzme uže i sabire drva nego da traži od ljudi. svejedno da li mu oni dali nešto ili mu uskratili. “Od nas se traži da znamo da svaki posao u životu doprinosi pokretanju točka razvoja jednoga društva. Da nas je Uzvišeni sve stvorio takvim da nam nije potrebna nafaka, odnosno da nam je svima unaprijed dao nafaku bez rada, sve aktivnosti u društvu bi se zaustavile i ljudima ne bi bili potrebni drugi ljudi. Međutim, veza koju ljudi ostvaruju putem međusobnih potreba je pokretač životnih aktivnosti.

Iz knjige Nafaka, Muhammed Šaravi