Harmoničan brak ne trpi prigovaranje, zvocanje, prebacivanje
Brak ne trpi uskogrudost. Harmoničan brak ne trpi prigovaranje, zvocanje, prebacivanje. Vidiš hrpu suđa u kuhinji i promrmljaš u sebi ili naglas nezadovoljno – joj koji haos, a ona sjedi…! Sjeti se da je ona danas tri puta taj haos pravila, da bi napravila porodici obroke, tri puta ga raskrčivala i prala. Sem toga, imala je hiljadu jednu drugu obavezu oko djece – presvuci, nahrani, poigraj se, odgovori na sto jedno njihovo pitanje itd., čisti kupatilo, sređuj ormare koje su djeca ispreturala…. Uopće nije zabavno svakog dana raditi jedan te isti posao i po nekoliko puta. Kad kreneš da kritikuješ svoju suprugu na glas ili u sebi, sjeti se njene svakodnevice i svega što radi za porodicu i ne zvoca vam. Čak je i vrlo često raspoložna i vedra, udovoljava vam…
Čini mi se da zenu nista ne moze da povrijedi kao muzevljeva nezahvalnost. Ona zahvalu ne trazi riječima, vec uzajamnim uzvracanjem dobra, razumijevanja, tolerancije. Onog momenta kada dajes, dajes, dajes, trudis se i udovoljavas, a dobijes drskost ili samo visok ton, ili nesto gore, pitas se – čemu? Kome? Zasto?
Da li je stvarno tako mnogo zena koje su “poturile rebra” svemu i svakome da bi udovoljile, da bi usrećile, a same su nesretne, i tako mnogo onih koje ne pokazuju emocije, koje su distancirane i najbitnije sebi, a kojima se muske polovine slomise da izmame osmijeh na licu i oraspoloze ih, sklanjuci im (se) sve s puta da im ne pokvari dan i raspolozenje?
Cijeni li to ljudska priroda ipak samo hladnocu koja mu srce stalno drzi budnim, i da li ga toplota isuviše raskravi pa postane tečno nezahvalno?
Nezahvalni smo Bogu, pa sto nas svaki put čudi,
pitam se,
nezahvalnost jednih prema drugima…
“Šapućem ti kao Sara Sabri”, SS, Sarajevo.
