Naklanjavanje propuštenih namaza

Naklanjavanje farz namaza u njihovom vreenu bez opravdanog razloga se ubraja u velike grijehe. Iz toha proizilaze dva grijeha; Jedan je za izostavljanje namaza, koji se briše njegovim naklanjavanjem, a drugi je za odgađanje klanjanja namaza, koji ostaje i ne briše se, osim pokajanjem i traženjem oprosta od Allaha dž,š.

Jedan od opravdanih razloga za odgađanje klanjanja namaza je strah od neprijatelja, ako ga nije u mogućnosti obaviti sjedeći, makar klanjač i ne bio okrenut prema kibli, ili bježeći. Takođe, opravdani razlog je bojaz ljekara ili bolničarke za stanje bolesnika klanjača.

Poznato je da obavljanje na vrijeme podrazumjeva izvršavanje obaveze u njenom propisanom vremenu. Izvršavanje obaveze nakon prolaska tačno određenog vremena je nalanjavanje (kadaen). Ponavljanje (iade) je izvršavanje istovjetnih radnji, bilo u njihovom vremenu ili poslije, na osnovu stava da se svaki namaz koji se obavi uz mekruh tahrimi mora ponoviti bilo u njegovom vremenu ili poslije, kao npr; ako bi izostavio jedan namaski vadžib.

Naklanjavanje se može učiniti u bilo koje doba života. Nije ispravno činiti naklanjavanje u tri vremena u kojima je zabranjeno klanjanje. Obaveza je požuriti sa naklanjavanjem propuštenih namaza. Dozvoljeno je odgađanje ako ima dosta propuštenih namaza s opravdanim razlogom.

Opravdani razlog može biti, recimo, zauzetost poslom, kojim čovjek izdržava svoju porodicu ili radi osiguranja nekih neophodnih potrebnih stvri. Naklanjat će ono što je u mogućnosti, kada se ukaže prilika za to.

Naklanjavanje propuštenih namaza je preče od klanjanja nafila, osim redovnih sunneta i onih koje se navode u hadisima Poslanika a,s. npr; klanjanje nafile namaza poslije uzimanja abdesta, tehijetul mesdžida ili duha namaza.

Naklanjavanje farz namaza je stroga obaveza, a naklanjavanje vadžiba, kao što su vitri namaz, zavjetni namaz ili nafile koje je nispravno obavljena, jest vadžib.

Argument (dokaz) za šerijatsko pravnu utemeljenost naklanjavanja propuštenih namaza je praksa Poslanika a,s, i njegove riječi; Ko zaboravi namaz neka ga klanja kada se sjeti. Nema druge otkupnine za njega osim toga.

من نسي صلاة فليصلها إذا ذكرها لا كفارة لها إلا ذلك. متفق عليه.
Muhammed a,s, je prespavao sabah namaz zajedno sa svojim ashabima na jednom putovanju.Ebu atade veli; prvi koji se probudio bio je Allahov Poslanik a,s, kome je sunce već obasjavalo leđa- ustali smo žureći, a on ja rekao; uzjašite1 uzjahali smo i putovali sve dok sunce nije odskočilo, a onda je on sjahao i zatražio da mu se donese zdjela za uzimanje abdesta, koja je bila kod mene i u kojoj je bilo nešto vode. Uzeo je abdest, a zatim je Bilal proučio ezan za namaz. Poslanik a,s, je klanjao dva rekata, a potom i sabah namaz, pa je postupio isto kao i što čini svaki dan. (hadis bilježi Imam Muslim 681).

Od Džabira r,a, se prenosi da je Omer ibn Hattab r,a, došao na dan bitke na Hendeku nakon zalaska sunca i počeo grditi nevejrnike iz plemena Kurejš, tada je rekao; Allahov Poslaniče, nisam stigao klanjati ikindiju sve do pred sami zalazak sunca. Poslanik a,s, mu je kazo; Tako mi Allaha ja je nisam klanjao. Otišči smo u Buthan i uzeli abdest radi namaza. On je klanjao ikindiju nakon zalaska sunca, a zatim i akšam namaz. (hadis bilježi Imam Buhari 596).

Naklanjavanje je isto kao klanjanje u redovnom vremenu. Tako propušteni namazi će se naklanjati prema svome redosljedu.

Od ibn Mes’uda r,a, se prenosi da su idolopoklonici spriječili Poslanika a,s, da klanja četiri namaza na dan bitke na Hendeku. Kad je prošao dobar dio noći, zatražio je od Bilala r,,a, da prouči ezan. Kad je proučio ikamet, klanjali su podne namaz. Zatim je ponovo proučio ikamet, pa su klanjali ikindiju. Proučen je ikamet, pa su klanjali akšam namaz. Ponovo je proučio ikamet, pa su klanjali jaciju. (hadis bilježi Imam Et-Tirmizi).

Redosljed farzova pet dnevnih namza i vitra i prilikom naklanjavanja, kao i kada se klanjaju na vrijeme, obavezan je. Takođe obavezno je napraviti redosljed između propuštenih namaz i redovnih namaz, ako ima dovoljno vremena za naklanjavanje.

Redosljed nije obavezan ako nema dovoljno vremena da se naklanja propušteni namaz prije redovnog namaza. Neće se odgoditi klanjanje redovnog namaza i propustiti njegovo vrijeme da bi se naklanjao propuštenii namaz.

Takođe redosljed nije obavezan usljed zaborava, jer se u tome slučaju ne može naklanjavati propušteni namaz. Takođe redosljed nije obavezan ako se nagomila veliki broj propuštenih namaza.

Jedino je obaveza onoga koji naklanjava da odredi tačno koji propušteni namaz naklanjava, ako se radi o manjem broju propuštenih namaz. Dakle zanijetit će koji namaz klanja odnosno naklanjava. Ako je podne nijet za podne prvi ili zadnji propušteni namaz.

Još što nije lijepo od onoga koji naklanjava propuštene namaze da klanja pred svijetom, treba se toga klonuti.

Imam Sedin Agić

(Hanefijski fikh ”Abdulhamid Mahmud Tuhmaz” 1/375-378).

(Pogledajte i pitanje o naklanjavanju namaza koji je propušten i više godina. Da li treba nadoknaditi propuštene namaze)