Pravo objašnjenje i definicija istihara-namaza. Nije to namaz za želju

Šta je istihara-namaz? Istihara u jezičkom smislu znači traženje za sebe onoga što je dobro. Kaže se istehirillahe jehir leke, traži od Allaha, On će za tebe odabrati ono što je dobro. U terminološkom smislu istihara je namaz i dova kojom, od Allaha, dželle šanuhu, tražimo/molimo da nas uputi na ono što je kod Njega dobro i preče. Rekao je Ibn Hadžer: „Istihara je traženje bolje od dvije stvari, kada moramo birati između njih.“ (Fethul-Bari šerh sahihil-Buhari)

Šerijatsko-pravni status istihare

Postoji puna saglasnost među učenjacima da je istihara sunnet (pohvalan čin). Svoj stav temelje na hadisu kojeg je zabilježio Buharija od Džabira, radijallahu anhu, a u kojem se navodi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio: „Allahumme inni estehiruke …“ Kada je propisano klanjati/učiti istiharu?

Život na ovom svijetu pun je zamršenih i nejasnih situacija, u kojima čovjek ne zna kako bi postupio i šta bi uradio. Kada se nađe u takvoj situaciji, najbolje što može učiniti je da se direktno obrati svome Gospodaru i Stvoritelju, Poznavaocu tajnog i javnog, podigne skrušeno svoje ruke i iskreno Ga zamoli za pomoć i otklanjanje nedoumica, nadajući se Njegovoj nagradi i pomoći. Ako je neodlučan u kupovini/prodaji neke vrijedne stvari, kao što je kuća ili automobil, u prihvatanju poslovne ili bračne ponude, ako ima nedoumicu oko putovanja, preseljenja iz jednog u drugo mjesto, upisivanja ovog ili onog obrazovnog smjera, i sl., rješenje za svoje dileme i nedoumice potražiće u istihari (savjetovanju, dovi, namazu). Rekao je Ibn Tejmija: „Nije se pokajao onaj ko se, prije donošenja neke važne životne odluke, istiharom obratio Stvoritelju, savjetovao sa ljudima a zatim ustrajao u tome.

Rekao je Uzvišeni: „Samo Allahovom milošću ti si blag prema njima; a da si osoran i grub, razbjegli bi se iz tvoje blizine. Zato im praštaj i moli da im bude oprošteno i dogovaraj se s njima. A kada se odlučiš, onda se pouzdaj u Allaha, jer Allah zaista voli one koji se uzdaju u Njega.“ (Alu Imran, 159) U komentaru ovog ajeta Katade je rekao: „Nikada se ljudi nisu međusobno dogovarali/savjetovali, s ciljem postizanja Božijeg zadovoljstva, a da ih Allah, dželle šanuhu, nij uputio na ono što je najbolje za njih.“

Govoreći o istihari i mušaveri (dogovaranju, savjetovanju) imam Nevevi kaže: „Istihara je traženje pomoći/“savjeta“ od Allaha a mušavera je traženje savjeta od umnih i učenih ljudi. I jedno i drugo je potrebno jer je čovjek, po svojoj prirod, slabo, nepotpuno i manjkavo biće. Kada se dvoumi u nekoj stvari, šta mu drugo preostaje, nego istihara i mušavera.“

Dova koja se uči na istihari-namazu

Džabir, radijallahu anhu, pripovijeda: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selem, nas je učio istihari u svakoj situaciji, kao što nas je učio surama iz Kur’ana. Rekao je: ‘Kada neko od vas bude htjeo nešto uraditi, neka klanja dva neobavezna rekata, a zatim kaže: ‘Allahumme inni estehiruke bi ‘ilmike, ve estakdiruke bi kudretike, ve es’eluke min fadlikel-‘azimi. Fe inneke takdiru ve la akdiru, ve ta‘lemu ve la a‘lemu ve ente ‘allamul-gujubi.

Allahume in kunte ta‘lemu enne hazel- emre (ovdje navesti konkretnu stvar zbog koje se klanja/uči istihara)hajrun li fi dini ve me‘āši ve ‘ākibeti emri (ili je rekao: ‘ādžili emri ve ādžilihi) fakdurhu li summe jessirhu li summe barik li fīhi. Allahumme ve in kunte ta‘lemu enne hazel-emre (ovdje navesti konkretnu stvar zbog koje se klanja/uči istihara) šerrun li fi dini ve me‘āši ve ‘ākibeti emri (ili je rekao: ‘ādžili emri ve ādžilihi) fasrifhu ‘anni vasrifni ‘anhu, vakdur lijel-hajre hajsu kane, summerdini bihi.“/

U prijevodu: „Gospodaru moj, molim Te da me, Svojim sveznanjem, uputiš na ono što je dobro za mene i da me, Svojom svemoću, učiniš sposobnim za to, i molim te da mi otvoriš vrata Svog obilja, jer Ti možeš a ja ne mogu, Ti znaš a ja ne znam i Ti si Poznavalac svih tajni. Gospodaru moj, ako znaš da je ova stvar (ovdje spomenuti konretnu stvar) dobra za moju vjeru, život i moju budućnost (ili je rekao: moju sadašnjost i budućnost), odredi da se ona desi, pomozi mi i podari mi bereket u njoj.

Gospodaru moj, ako znaš da bi ova stvar mogla biti štetna za moju vjeru, život i moju budućnost (ili je rekao: moju sadašnjost i budućnost), udalji je od mene i mene udalji od nje, odredi mi dobro u čemu god da je i učine me zadovoljnim sa onim što si odredio.“ (Buharija, 1166)