Kazivanja o Isusu i Mariji u Kur’anu

Naredna trodelna serija će se sastojati isključivo iz odlomaka iz časnog Kur’ana. Prvi deo nam govori o časnoj devici Mariji (Isusovoj majci), uključujući njeno rođenje, detinstvo, osobine i predivno rođenje Isusa.

Prvi deo: Merjema (Marija) – i njeno rođenje

„Doista je Bog odabrao Adama i Noja, i porodicu Avramovu, i porodicu Imranovu nad drugim svetovima, kao potomstvo, jedne od drugih. Bog je Onaj Koji sve čuje i Onaj Koji sve zna. Kada Imranova žena reče: „Gospodaru moj, ovo što je u stomaku mome ja zaista zavetujem Tebi na službu, pa primi od mene, zbilja Ti sve čuješ i sve znaš. A nakon što je rodila, ona reče: „Gospodaru moj, rodila sam žensko!“ – a Bog najbolje zna šta je ona rodila, „A muško nije kao žensko. Dala sam joj ime Merjema (Marija). Ja nju i porod njen stavljam pod Tvoju zaštitu od prokletog đavola.“ (Kur’an 3:33-36)

Detinstvo Marije

„Pa je Gospodar njen primi lepo, i učini da izraste lepo i da se o njoj brine Zaharija. Kad god bi joj Zaharija u bogomolju ušao, kod nje bi hrane našao. „Odakle ti ovo, Merjema (Marija)?“, pitao bi on, a ona bi odgovorila: „To je od Boga!“ Bog, doista, oprskrbljuje koga hoće, bez ikakvog računa.“ (Kur’an 3:37)

Bogobojazna Marija

„I kada anđeli kazaše: „Merjema (Marija), tebe je, doista, Bog odabrao i čistom učinio! On te je nad ženama svih svetova odabrao!“ „Merjema, budi skrušena i pokorna Gospodaru svome, se klanjaj, a i pregibaj se sa onima koji se u molitvi (namazu) pregibaju!“ To su neke vesti o onome što čulima nije dokučivo a koje ti objavljujemo. Ti nisi bio među njima kada su pera svoja pobacali da bi videli koji će se o Merjemi brinuti, a nisi bio među njima ni kada su se preipirali.“ (Kur’an 3:42-44)

Radosna vest o novorođenčetu

„I kada anđeli rekoše: “Merjema (Marija), Bog te obveseljava onim koji je Reč Njegova, čije je ime Mesija, Isa (Isus), sin Merjemin, ugledan i na ovome i na budućem svetu i jedan od Bogu bliskih! On će govoriti ljudima i u kolevci, i kao odrastao, i on je jedan od dobrih!“ Ona reče: „Gospodaru moj, kako ću ja imati dete kada me nikad muškarac nije dodirnuo?!“ „Eto, tako“, reče, „Bog stvara šta On hoće. Kada nešto odredi, On samo kaže: „Budi!“ i to biva. On će ga poučiti Knjizi i mudrosti, i Tevratu (Starom Zavetu) i Indžilu (Jevanđelju). I poslaće ga kao poslanika sinovima Jakovovim: „Donio sam vam znak od Gospodara vašeg: oblikovaću vam od ilovače nešto poput price, i u nju ću duvnuti, pa će, Božijom dozvolom, ptica biti; isceliću slepog i gubavog od rođenja, i oživljavaću mrtve dozvolom Božijom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim pohranjujete. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete. Potvrđujući tako istinitost Tevrata, objavljenog pre mene, i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno, ja vam donosim dokaz od Gospodara vašega. Pa Boga se bojte, a meni pokorni budite! Bog je doista i moj i vaš Gospodar i Njega samo obožavajte. To je Pravi put!“ (Kur’an 3: 45-51)

„I spomeni u Knjizi Merjemu (Mariju): kada se od ukućana svojih na istočnu stranu povukla, i od njih zaklon uzela, Mi smo k njoj Našeg anđela (Gavrila) poslali i on joj se pokazao u ljudskom potpunom obliku. „Utečem se Svemilosnom od tebe, ako se Njega bojiš!“, uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik Gospodara tvoga“, reče on, „ da ti poklonim dečaka čista!“ „Kako ću imati dečaka?“, reče ona, „kad me ni jedan muškarac dodirnuo nije, a ja nisam bludnica.“ A on reče: „Tako je Gospodar tvoj rekao: „To je meni lako, i zato da ga učinimo da bude znak ljudima i milost naša. Tako je unapred određeno.“[1] (Kur’an 19:16-21)

Devojački doček

„I spomeni onu koja je sačuvala čednost – devičanstvo svoje, pa smo u nju Naš duh udahnuli, i nju i sina njezina učini da budu svim svetovima znamenje.“[2] (Kur’an 21:91)

Rođenje Isusa

„I ona zanese i bremenita se skloni daleko negde. I porođajni bolovi prisiliše je da dođe do stabla jedne palme. „Kamo sreće da sam ranije umrla i da sam potpuno u zaborav pala!“, povika ona. I on (anđeo Gavrilo) je, niže nje, zovnu: „Ne žalosti se, Gospodar tvoj je dao da niže tebe potok poteče. Zatresi palmino stablo, posuće po tebi datule (hurme) sveže, pa jedi i pij i budi vesela! A ako vidiš čoveka nekakva, ti reci: „Ja sam se zavetovala Svemilosnom da ću ćutati, i danas ni s kim neću govoriti.“ I dođe ona s njim narodu svome, noseći ga. „O Merjema!“, rekoše oni, „učinila si nešto nečuveno! Hej ti, koja ličiš Harunu (Aronu) (u pobožnosti), otac ti nije bio nevaljao, a ni mati tvoja nije bila bludnica!“ Ona im na njega pokaza.“ Kako da govorimo detetu koje je u bešici?“, rekoše oni. „Ja sam Božiji rob“, reče on, „meni će On Knjigu dati i verovesnikom me učiniti, i učiniće me gde god budem, blagoslovljenim, i narediće mi da dok god sam živ, molitvu obavljam i da zekat (milostinju) udeljujem, i da majci svojoj dobar budem, a neće me učiniti silnikom, nesrećnikom. I neka je sigurnost nadamnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kad budem iz mrtvih proživljen.“ (Kur’an 19: 22-33)

„Primer Isusov doista je kod Boga isti kao i primer Adamov: od prašine ga je stvorio, a zatim mu je rekao: „Budi!“ i on bi!“[3] (Kur’an 3:59)

„A sina Merjemina (Marijina) i majku njegovu smo znakom učinili i sklonili ih na jednu plodnu uzvišicu sa staništem i tekućom vodom.“[4] (Kur’an 23:50)

Izvanrednost Marije

„A Bog navodi kao primer onih koji veruju ženu faraonovu, kad je rekla: „Gospdaru moj, sagradi mi kod Sebe kuću u Raju i spasi me od faraona i njegovih postupaka, i izbavi me od ljudi zulumćara!“I Merjemu (Mariju), ćerku Imranovu, koja je nevinost svoju sačuvala, pa smo u nju duha Svog udahnuli, i ona je u reči Gospodara svoga i knjige Njegove poverovala i od onih koji su pokorni bila.“ (Kur’an 66:11-12)

Drugi deo: Isus

Ovaj deo istražuje život poslanika Isusa, njegovu poslanicu, njegova čuda, njegove učenike i ono što je o njemu spomenuto u svetom Kur’anu.

Poslanik Isus

„Recite: „Mi verujemo u Boga i u ono što se objavljuje nama, i u ono što je objavljeno Abrahamu (Avramu), I Ismailu, i Ishaku, i Jakovu, i potomcima, i u ono što je dato Mojsiju i Isusu, i u ono što je dato verovesnicima od Gospodara njihova; mi ne pravimo nikakve razlike među njima i mi smo Njemu predani.“ (Kur’an 2:136)

„Mi objavljujemo tebi kao što smo objavljivali Noju, i verovesnicima posle njega, objavljivali smo Abrahamu, i Ismailu, i Ishaku i Jakovu i potomcima, i Isusu, i Ejjubu, i Jonusu, i Harunu, i Salomonu, a Davidu smo dali Zebur.“ (Kur’an 4:136)

„Mesih, sin Merjemin, samo je poslanik – i pre njega su dolazili i odlazili poslanici – a majka njegova je iskreno srcem verovala[5]; i oboje su hranu jeli[6]. Pogledaj kako im Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću!“ (Kur’an 5:75)

„On (Isus) je bio samo rob na koga smo Mi blagodati prosuli i učinili ga primerom sinovima Jakovovim.“ (Kur’an 43:59)

Isusova poruka

„Posle njih smo Isusa, sina Merjeminog (Marijinog), poslali, koji je priznavao Tevrat pre njega objavljen, a njemu smo dali Evanđelje, u kome je bila uputa i svetlo, i da potvrdi Tevrat, pre njega objavljen, u kome je, takođe, bila uputa i pouka bogobojaznima.“ (Kur’an 5:46)

„O vi kojima je Knjiga data, ne zastranjujte u svom verovanju i o Bogu govorite samo istinu! Mesih, Isus, sin Merjemin (Marijin), samo je Božiji poslanik i Njegova Reč, koju je Merjemi dostavio, i duh Njegov[7]; zato verujte u Boga i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Allah je samo jedan Bog, Uzvišen neka je On, zar on da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Bog je dovoljan zaštitnik. Mesih se neće ustezati da bude Božiji rob, pa ni anđeli, Njemu bliski. A one koji se budu ustezali da Njega obožavaju, i one koji se budu oholili, Bog će pred Sobom sakupiti.“ (Kur’an 4:171-172)

„To je Isus, sin Merjemin (Marijin), to je prava istina o njemu, onaj u koga oni sumnjaju. Nezamislivo je da Bog ima dete, Uzvišen je On! Kad nešto odredi, On za to kaže samo: „Budi!“ – i ono bude[8]. Bog je, uistinu, i moj i vaš Gospodar, zato obožavajte samo Njega! To je Pravi put. I grupacije među sledbenicima Knjige su se o njemu podvojile, pa teško onima koji ne veruju kad budu na Danu velikom prisutni.“ (Kur’an 19:34-37)

„A kad je Isus očite znakove doneo, on je rekao: „Donosim vam mudrost i dolazim da vam objasnim ono u čemu se razilazite. Zato se Boga bojte i meni se pokoravajte. Bog je i moj i vaš Gospodar, pa Njega obožavajte! Ovo je Pravi put!“ Ali su se stranke iz redove njihovih podvojile. Pa teško onima koji su nepravdu učinili od kazne na Danu bolnome!“ (Kur’an 43:63-65)

„A kada Isus, sin Merjemin (Marijin), reče: „O sinovi Israilovi, ja sam vam Božiji poslanik, da vam potvrdim pre mene objavljenu Toru i da vam donesem radosnu vest o poslaniku čije je ime Ahmed, koji će posle mene doći“, i kad im je doneo jasne dokaze, oni rekoše: „Ovo je očita vradžbina!“ (Kur’an 61:6)[9]

Isusova čuda

„Ona im na njega pokaza.“ Kako da govorimo detetu koje je u bešici?“, rekoše oni. „Ja sam Božiji rob“, reče on, „meni će On Knjigu dati i verovesnikom me učiniti, i učiniće me gde god budem, blagoslovljenim, i narediće mi da dok god sam živ, namaz obavljam i da zekat udeljujem, i da majci svojoj dobar budem, a neće me učiniti silnikom, nesrećnikom. I neka je sigurnost nadamnom na dan kada sam se rodio i na dan kada budem umro i na dan kad budem iz mrtvih proživljen.“ (Kur’an 19:29-33)

(Još mnoga čuda se spominju u: „Radosne vesti o novorođenčetu.“)

Trpeza koja se spustila sa neba Božijom dozvolom

„A kada (Isusuovi) učenici rekoše: „O Isuse, sine Merjemin (Marijin), može li nam Gospodar tvoj trpezu s neba spustiti?“, on reče: „Bojte se Boga, ako ste vernici.“ Mi želimo, rekoše oni, sa nje da jedemo i da srca naša budu smirena i da se uverimo da si nam istinu govorio, i da budemo oni koji će o njoj svedočiti. Isus, sin Merjemin, reče: „O Bože, Gospodaru naš, spusti nam s neba trpezu da nam bude praznik, i prvima od nas i onima kasnijim, i znak Tvoj, i opskrbi nas, a Ti si Oprskbitelj najbolji!“ Bog reče: „Ja ću vam je, zaista, spustiti, ali ću one među vama koji i posle toga budu poricali podvrgnuti patnji kakvom nikoga među svetovima neću mučiti.“ (Kur’an 5:112-115)

Isus i njegovi učenici

„O vi koji verujete, budite pomagači Božiji, kao što je Isus, sin Merjemin, prisnim sledbenicima rekao: „Ko su moji pomagači u pozivanju Bogu?“ Prisni sledbenici odgovoriše: „Mi smo Božiji pomagači!“ Onda je jedna skupina iz potomaka Jakovovih poverovala, a druga skupina uzneverovala! Pa smo one koju su verovali protiv njihovih neprijatelja osnažili pa su postali nadmoćni.“ (Kur’an 61:14)[10]

„I kada sam učenicima naredio: „Verujte u Mene i Poslanika Moga“, oni su odgovorili: „Verujemo, a Ti budi svedok da smo muslimani.“ (Kur’an 5:111)

„Zatim smo, njihovim tragovima, jednog za drugim poslanike Naše slali, dok nismo Isusa, sina Merjemina (Marijinog), poslali. Njemu smo Evanđelje dali, i učinili da u srcima sledbenika njegovih blagost i samilost budu. A isposništvo su oni sami kao novotariju uveli u želji za Božijim zadovoljstvom – Mi im ga nismo propisali; već smo im propisali traganje za Božijim zadovoljstvom, ali oni o njemu nisu vodili brigu onako kako bi trebalo, pa ćemo one među njima koji budu ispravno verovali nagraditi, a mnogi od njih su u zabludi. O vi koji verujete, Boga se bojte i u Poslanika Njegova verujte. On će vam dvostruku milost Svoju darovati, i daće vam svetlo pomoću kojeg ćete ići, i oprostiće vam, a Bog je oprostitelj greha i Milostiv je. I neka sledbenici Knjige znaju da oni nikakvu Božiju blagodat neće dobiti, jer je blagodat samo u Božijoj ruci – daje je onome kome On hoće; a Bog je posednik obilja velikog.“[11] (Kur’an 57: 27-29)

Treći deo: Isus

Ovaj deo istražuje odlomke časnog Kur’ana o Božijoj zaštiti Isusa, njegovih sledbenika, Isusuovog ponovnog dolaska na ovaj svet, kao i o onome što će se desiti sa njim i šta će govoriti na Dan ponovnog proživljenja (Sudnjem danu).

Isusovo stradanje

„I kada je Isus osetio da oni ne veruju, rekao je: „Ko su pomgači moji na putu prema Bogu?“ „Mi smo pomagači Božiji“, rekoše učenici, „mi u Boga verujemo, a ti budi svedok da smo mi muslimani – predani.[12]“ Gospodaru naš, mi verujemo u ono što si Ti objavio, mi Poslanika sledimo, pa upiši nas među svedoke! A oni su lukavstvo smišljali, pa je i Bog njima lukavstvo pripredio. A Bog najbolje lukavstvo uzvraća (jer je po pravdi). I kada Bog reče: „Isuse, Ja ću ti dušu u snu uzeti[13] i k Sebi te uzdignuti! Očistiću te od nevernika, i učiniću da oni koji te slede budu iznad onih koji ne veruju do Sudnjeg dana. Zatim ćete se Meni vratiti, pa ću Ja presuditi u onome što ste se razišli.“ (Kur’an 3:52-55)

„I zbog reči njihovih: „Mi smo ubili Mesaju, Isusa, sina Merjemina (Marijina), Božijeg poslanika.“ A nisu ga ubili ni razapeli, već im se pričinilo.[14] Oni koji su se o njemu u mišljenju razišli, zaista su u sumnji u pogledu njega; o tome ništa pouzdano ne znaju, samo se za nagađanjem povode; a sigurno je da ga nisu ubili, eć ga je Bog uzdigao Sebi.[15] A Bog je silan i mudar.“ (Kur’an 4:157-158)

Isusovi sledbenici

„A onima koji s tobom o Njemu budu raspravljali, nakon što ti je došlo znanje, reci: „Dođite, pozvaćemo sinove naše i sinove vaše, i žene naše i žene vaše, a doći ćemo i mi i vi, pa ćemo se proklinjati i Božije prokletstvo na one koji lažu prizivati!“ Ovo je, doista, istinito kazivanje, i nema boga osim Allaha! A Bog je doista Silni i Mudri! A ako se oni okrenu, pa Bog, doista, dobro zna smutljivce. Reci: „O vi kojima je Knjiga data, dođite da se okupimo uz reči koje mi i vi jednako delimo[16]: da nikoga osim Allaha ne obožavamo, da Mu ništa ne pridružujemo, i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne smatramo!“[17] Pa, ako se oni okrenu, vi recite: „Budite svedoci da smo mi muslimani – predani!“ (Kur’an 3:61-64)

„Nevernici su oni koji govor: „Doista je Bog Mesija (Isus) sin Merjemin (Marijin)!“ Reci: „Ko može sprečiti Boga da, ako hoće, uništi Mesiju, sina Merjemina,i majku njegovu, i sve one koji su na Zemlji?“ Božija je vlast na nebesima i na Zemlji i na onome što je između njih; On stvara šta hoće, i Bog nad svime ima moć. Jevreji i Hrišćani kažu: „Mi smo deca Božija i miljenici Njegovi.“ Reci: „Pa zašto vas On kažnjava zbog greha vaših?“ A nije tako! Vi ste kao i ostali ljudi koje On stvara: kome hoće On će oprostiti, a koga hoće On će patnji podvrgnuti. Božija je vlast i na nebesima i na Zemlji i na onome što je između njih, i kod Njega je konačno odredište.“ (Kur’an 5:17-18)

„Nevernici su oni koji govore: „Bog je, doista, Mesih (Isus), sin Merjemin (Marijin)!“ A Mesih je govorio: „O sinovi Jakovovi, Boga obožavajte, i moga i vašeg Gospodara!“ Ko drugog Bogu u obožavanju pridružuje, Bog će mu ulazak u Raj zabraniti i boravište njegovo će Pakao biti; a nasilnicima neće niko moći pomoći. Nevernici su oni koji govore: „Bog je, zaista, jedan od trojice!“[18] A samo je jedan Bog! I ako se ne okane onoga što govore, nesnosna patnja će, zaista, stići svakog od njih koji nevernik ostane. Zašto se oni ne pokaju Bogu i ne zamole Njegov oprost, a Bog je Onaj Koji oprašta grehe i milostiv je.“ (Kur’an 5:72-74)

„Jevreji govore: „Uzejr je Božiji sin“[19], a Hrišćani kažu: „Mesih (Isus) je Božiji sin.“ To su reči njihove, iz usta njihovih, oponašaju reči nevernika prethodnih – ubio ih Bog! Kuda se odmeću? Oni, pored Boga, bogovima smatraju sveštenike svoje, i monahe svoje i Mesiju (Isusa), sina Merjemina (Marijinog). A naređeno im je da samo jednog Boga obožavaju – nema boga osim Njega. Uzvišen je On naspram onih koje Njemu u obožavanju pridružuju.“[20] (Kur’an 9:30-31)

„O vi koji verujete, mnogi sveštenici i monasi, doista, na nedozvoljen način jedu tuđu imovinu i od Božijeg puta odvraćaju. Onima koji zlato i srebro gomilaju i ne troše ga na Božijem putu – navesti bolnu patnju.“ (Kur’an 9:34)

Ponovni dolazak

„I nema nijednog sledbenika Knjige koji, pre njegove smrti[21], neće u njega kako treba poverovati, a na Sudnjemu danu on će protiv njih svedočiti.“ (Kur’an 4:159)[22]

„Zaista je on (Isus) predznak Smaka sveta, zato nikako ne sumnjajte u njega[23] i sledite Mene! Ovo je Pravi put.“ (Kur’an 43:61)

Isus na Dan ponovnog oživljenja

„Kad Bog kaže: „O Isuse, sine Merjemin (Marijin), seti se blagodati Moje prema tebi i majci tvojoj kada sam te Duhom Blagoslovljenim pomogao pa si s ljudima, u kolevci i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te pismenosti i mudrosti i Tevratu i Evanđelju naučio; i kada si, dozvolom Mojom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, dozvolom Mojom, postala ptica; i kada si, dozvolom Mojom, mrtve dizao; i kada sam od tebe sinove Jakova odbio, kad si im ti jasne dokaze donio, pa su oni među njima koji nisu verovali – povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina.“ (Kur’an 5:110)

„A kada Bog kaže: „O Isuse, sine Merjemin (Marijin), jesi li ti govorio ljudima: „Prihvatite mene i majku moju kao dva boga uz Allaha!“, on će reći: „Uzvišen si Ti od toga! Meni nije priličilo da govorim ono što nemam pravo. Ako sam ja to govorio, Ti to već znaš; Ti znaš šta je u meni, a ja neznam šta je u Tebi; sigurno Ti, zaista, dobro znaš ono što je čulima nedokučivo.“ Ja sam im samo govorio ono što si im Ti naredio: „Obožavajte samo Allaha, i moga i vašeg Gospodara!“ I ja sam njima svedok bio dok sam među njima bio, a kad si me Ti k Sebi uzeo, Ti si ih jedini nadzirao; Ti nad svime bdiješ. Ako ih patnji podvrgneš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, pa, uistinu si Ti Silni i Mudri. Bog će reći: „Ovo je Dan u kome će iskrenima od koristi iskrenost njihova biti; njima će Rajske bašte, kroz koje teku reke, pripasti; večno i doveka u njima će ostati. Bog će zadovoljan njima biti, a i oni Njim. To će veliki uspeh biti.“ Božija je vlast na nebesima i na Zemlji i nad onim što je na njima; On nad svima ima moć.“ (Kur’an 5:116-120)

Aiša Stejsi,

izvor:islamhouse.com/sr