Ovako je klanjao naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem

Od Aiše, radijallahu anha, prenosi se da je rekla: “Jedne noći Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘Aiša, pusti me noćas da se posvetim ibadetu.’ Rekla sam: ‘Tako mi Allaha, ja volim tvoju blizinu, ali volim i ono što tebe čini sretnim.’ Ustao je, uzeo abdest i počeo klanjati. Plakao je toliko dugo da je (suzama) nakvasio krilo, i nastavio je plakati dok nije nakvasio bradu, a zatim i zemlju oko sebe. Utom je ušao Bilal da ga obavijesti da je nastupilo vrijeme sabah-namaza. Vidjevši ga tako uplakanog, upitao je: ‘Allahov Poslaniče, zašto plačeš kad ti je Allah oprostio sve grijehe?’ Odgovorio mu je: ‘A zar da ne budem Allahov zahvalni rob?! Noćas mi je objavljen ajet i teško onome ko ga bude učio a ne bude razmišljao o njemu:
(إِنَّ فِي خَلْقِ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَاخْتِلَافِ اللَّيْلِ وَالنَّهَارِ لَآيَاتٍ لِأُولِي الْأَلْبَابِ)
“U stvaranju nebesa i Zemlje, u izmjeni noći i dana, doista su znamenja za razumom obdarene.” (Alu Imran, 190)

(Ibn Hibban, Sahih, 2/386, 387, hadis br. 620. Vidjeti: Kur’anske staze sreće, str. 83)

Abdullah Mujić