A zašto ti plačeš?!

U Basri je bio jedan pobožnjak kojem se približila smrt. Teško je obolio i pao na „smrtnu“ postelju. Oko njega se okupila njegova uža porodica: roditelji, žena i djeca. Svi su plakali i tugovali za njim. Kad ih je vidio uplakane, zamoli ih da ga podignu kako bi sjeo. Kad se namjestio…

upita oca:“Zašto plačeš oče?“ Otac odgovori:“Tvoja smrt i odlazak od mene, podsjetili su me na moju samoću, jer samo sam tebe imao.“ Čovjek se okrenu majki pa i nju upita:“A majko, šta je tebe rasplakalo?“ Ona reče:“Sinko moj, kad se sjetim one težine kada sam te nosila i rađala, a sad odlaziš.“ Onda upita ženu:“A šta je tebe rasplakalo?” A žena odgovori:“Tuga što ću da izgubim tebe i potreba da onda tražim drugog.“ I na kraju upita djecu isto pitanje a oni rekoše:“Postat ćemo siročad poslije tebe i bit ćemo poniženi i siromašni.“
Tada se on okrenu prema njima, pogleda ih pa zaplaka. A oni ga upitaše:“A zašto sad ti plačeš?“ On odgovori:“Plačem, jer vidim da svako od vas plače samo za sebe, niko ne plače zbog mene, da li iko od vas plače što idem na dugo putovanje, što sa sobom ne nosim ništa, da li iko od vas plače zbog moje tjeskobe u kaburu, da li iko od vas plače kako ću da stanem pred Gospodara???“ Zatim je oborio glavu i umro.

Da, smrt je istina i stvarnost. Svaki haman dan gledamo, čujemo da je neko umro, skoro pa svaki dan se nekome klanja dženaza, pred našim očima se ljudi spuštaju u kabur, a mi, da li pouku izvlačimo, da li nam se nakon toga ibadet poveča, da li nam strah od Allaha dospije u srca?

Uzvišeni kaže:“Nijedan čovjek prije tebe nije bio besmrtan, ako ti umreš, zar će ono dovijeka živjeti. Svako živo biće smrt će okusiti, Mi vas stavljamo na kušnju i u zlu i u dobru i Nama ćete se vratiti.“ (El-Enbija, 34,35)

Prenosi se od Bera ibn Azima, r.a. da je rekao:“Bili smo sa Poslanikom, savs kad je ugledao skupinu ljudi, pa upita:“Zbog čega su se okupili oni ljudi?“ Neko od nas reče:“Izgleda da kopaju kabur.“Poslanik, savs se kao trznu te požuri dok ne stiže do kabura. Kad je stigao, počeo je jako da plače a onda se nama okrenuo te rekao:“O bračo moja, za ovo se dobro pripremite.“ (Tirmizi i rekao je da je hadis hasen)

Upitan je Poslanik, savs koji su to najpametniji i najplemenitiji ljudi, pa je odgovorio:“Ono koji se najviše prisječaju smrti i koji se najviše za nju pripremaju, oni su najpametniji, na dunjaluku su najugledniji a na ahiretu su najplemenitiji.“ (Ibn Madže i Taberani a El-Munziri ga je ocijenio kao hasen hadis)

Kad nam god neko umre od rodbine, komšija, prijatelja, zaplačemo, malo se zamislimo, to traje nekih para dana i nakon toga, kao da se ništa nije desilo. Ponovo smo nasmijani, dunjaluk nam se ponovo prikrade i uvuče u srca, strasti nas ponovo obuzmu..onaj kabur i dženazu, jednostavno izbacimo iz misli i kao da sebi kažemo:“Ma neću da mislim o tome…“

Jednog dana pijacom Basre prošao je poznati pobožnjak i alim, Ibrahim ibn Edhem. Narod se okupi oko njega pa ga upitaše:“O Ebu Ishak, Allah ti se smilovao, šta se ovo sa nama dešava, dovimo Allahu ali nam ne prima dove?“ Pa im on odgovori:“Zato što su vaša srca zaokupirna sa deset stvari:

1) Spoznali ste Allaha a niste mu dali Njegova prava.
2) Govorite da volite Poslanika, savs a ne slijedite njegov Sunnet.
3) Uživate u blagodatima koje vam je Allah dao a ne zahvaljivate na njima.
4) Učite Kur’an a ne radite po njemu.
5) Vjerujete da vam je šejtan neprijatelj a ne suprostavljate mu se.
6) Nadate se Džennetu a ne radite djela koja bi vas uvela u Džennet.
7) Bojite se Džehennema a ne bježite od njega.
8) Govorite da je smrt istina a ne pripremate se za nju.
9) Zakopajete svoje umrle a ne uzimate pouku iz toga.
10) Istražujete tuđe mahane a zaboravljate svoje
SubhanAllah, ako su bili ljudi ovakvi u vrijeme Ibrahim ibn Edhema, kakvi smo mi onda danas??? A sve što je opisao Ibrahim ibn Edhem, je naša stvarnost i plus da smo u svemu ovome još više pretjerali. Dobro pročitajmo stanje koje je opisao Ibrahim ibn Edhem, pa se zamislimo gdje se mi to nalazimo. Ispravimo one stvari koje nam slabe iman i odvračaju od Allahovog zadovoljstva. Allah da nam se smiluje i oprosti, amin!!!