Allahov Poslanik, a.s., molio je za oprost grijeha svom ummetu prilikom svakog namaza

Piše: Abdusamed Nasuf Bušatlić

Opisujući Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovu ljubav, brigu i samilost prema pripadnicima njegovog ummeta, Allah, dželle šanuhu, objavio je: ”Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti, jedva čeka da Pravim putem pođete, a prema vjernicima je blag i milostiv.” (Et-Tevba, 126.)

Komentirajući riječi Uzvišenog: ”Teško mu je što ćete na muke udariti”, Ibn Kesir je rekao: ”To znači: teško mu pada ono što je teško njegovom ummetu i što mu je nesnosno, i svesrdno želi uputu ummetu i korist na ovom i budućem svijetu.”

A šejh El-Sa’di je rekao: ”To znači, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je veoma saosjećajan i milostiv prema svome ummetu, milostiviji je prema njima od njihovih roditelja, i iz tog razloga njegovo pravo ima prednost nad pravima svih drugih ljudi.”

Mnogobrojni su primjeri i manifestacije Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, ljubavi prema njegovom ummetu, uključujući: njegovu samilost prema muslimanima, njegov šefa’at i zauzimanje za njih na Sudnjem danu, njegovo ublažavanje i olakšavanje šerijatskih odredbi i njegovo prinošenje žrtve i klanje kurbana za siromašne pripadnike njegovog ummeta.

A kolika je, zaista, bila ljubav i briga Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za njegov ummet, svjedoči i to da je on prilikom svakog namaza molio Allaha za oprost grijeha svom ummetu.

Naime, u hadisu koji prenosi Aiša, radijallahu anha, navodi se da je ona rekla: ”Kada sam primijetila da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dobro raspoložen, rekla sam mu: ‘Allahov Poslaniče, uputi dovu za mene.’ Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, proučio ovu dovu: ‘Allahu, oprosti Aiši prve i posljednje, tajne i javne grijehe!’ Kad je čula tu dovu, Aiša, radijallahu anha, nasmijala se toliko da joj je glava padala u krilo (dodirivala krilo). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao ju je: ‘Raduje li te ova moja dova?’ Odgovorila je: ‘Allahov Poslaniče, kako da me ne raduje ova tvoja dova?!’ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘Allaha mi, ja učim ovu dovu za svoj ummet prilikom svakog namaza.”’ (Ibn Hiban i el-Bezzar; šejh Albani ocijenio je ovaj hadis kao hasen (dobar))

O, kakve li počasti i radosti za svakog muslimana i muslimanku, za svakog pripadnika Muhammedovog, sallallahu alejhi ve sellem, ummeta, zbog spoznaje da ga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, voli i da se boji za njega džehennemske vatre na Sudnjem danu više nego njegova majka i otac, više nego njegovi sinovi i kćeri, više nego njegov bračni drug i najbliža rodbina.

Ko od nas upućuje dove za svoju majku, oca, brata, sestru, amidžu, dajdžu, tetke, koji su umrli, makar jedanput dnevno, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio je dovu za ummet prilikom svakog namaza i još je glavnu dovu ostavio za Ahiret, za najteži trenutak, kada će nam njegova dova i šefa’at biti potrebniji i draži od dunjaluka i svega šo je na njemu, kao što se navodi u hadisu koji prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojem je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Svaki Allahov poslanik imao je dovu koja se prima i svaki od njih je požurio sa svojom dovom na ovome svijetu, a ja sam ostavio svoju dovu kao šefa’at (zauzimanje) za moj ummet na Sudnjem danu.” (Muttefekun alejhi)

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije rekao: ”Ostavio sam svoju dovu za Sudnji dan za svoju porodicu, za svoju djecu i bližu rodbinu”, već je ostavio svoju dovu kao mogućnost šefa’ata i zauzimanja za svoj ummet u Danu najvećeg straha, kada neće koristiti ni sinovi, ni bogatstvo, ni ugled, i kada će čovjeku trebati svaki sevab i dobro djelo da bi se spasio, i kada će čak i Allahovi poslanici govoriti: ”Ja Rabb, sellim, sellim!” – ”Gospodaru, spasi, spasi!”

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, plakao je zbog brige za svoj ummet. Naime, jednom prilikom Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio je ajet u kojem se Ibrahim, alejhi selam, obratio Allahu dželle šanuhu, i spominjući kumire koje je njegov narod obožavao, rekao: ”Oni su, Gospodaru moj, mnoge ljude na stranputicu naveli…” (Ibrahim, 36), a zatim je učio ajet u kojem se Isa, alejhi selam, obraća Allahu, dželle šanuhu, izražavajući brigu za svoje sljedbenike, rekavši: ”Ako ih kazniš, robovi su Tvoji, a ako im oprostiš, silan i mudar Ti si!” (El-Maida, 118). Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podigao ruke prema nebu i plačući, govorio: ”Gospodaru, moj ummet, moj ummet!”

Nakon toga, Allah, dželle šanuhu, rekao je meleku Džibrilu: ”Otiđi Muhammedu i upitaj ga šta ga je rasplakalo, a tvoj Gospodar to najbolje zna.” Džibril je otišao kod Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i upitao ga zbog čega plače, a on mu je rekao da se brine za svoj ummet, a Allah najbolje zna šta je on rekao.

Tada je Uzvišeni Allah rekao Džibrilu: ”Otiđi Muhammedu i reci mu da ćemo ga učiniti zadovoljnim u pogledu njegovog ummeta, a nećemo ga ražalostiti i rastužiti.” (Muslim)

A to znači: ”Allah će te, Muhammede, učiniti zadovoljnim tako što će ti dati ono što tražiš od Njega u dovi za svoj ummet, a neće te ražalostiti i rastužiti u pogledu tvog ummeta.”

Osim ljubavi i brige za ummet, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čeznuo je za pripadnicima svoga ummeta koji će doći poslije njega, i nazivao ih je svojom braćom, govoreći: ”Jedva čekam da se sretnem sa svojom braćom.” Ashabi upitaše: ”Zar nismo mi tvoja braća, Allahov Poslaniče?” On reče: ”Vi ste moji ashabi, a moja braća su oni koji će doći poslije mene.”

Ashabi upitaše: ”Allahov Poslaniče, kako ćeš ih prepoznati?” On reče: ”Šta mislite, kada bi čovjek među crvenim i crnim konjima imao konje s bijelim biljegom na čelu i nogama, zar ne bi mogao prepoznati svoje konje?” Ashabi rekoše: ”Mogao bi, Allahov Poslaniče.” A on reče: ”Zaista će pripadnici moga ummeta doći na Sudnji dan svijetlih lica, ruku i nogu od tragova abdesta.” (Muslim)

Molimo Uzvišenog Allaha, u mubarek mjesecu ramazanu, kao postači čije dove se, ako Bog da, ne odbijaju, da nas učini istinskim sljedbenicima Allahovog Poslanka, sallallahu alejhi ve sellem, da nam ne uskrati njegov šefa’at na Sudnjem danu, da nas obraduje susretom sa voljenim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovom Havdu i da nas napoji iz svoje mubarek ruke nakon čega više nikada nećemo ožednjeti, niti strah, tugu i brigu osjetiti. Amin!

Izvor:saff.ba