Četiri posljedice zavisti koje uništavaju svakog zavidnika
Mržnja i zavist su dvije teške, hronične bolesti, dvije velike nesreće….
One su produkt neznanja i nepriznavanja Allahovih, dž.š., blagodati. Onaj ko mrzi i zavidi, ustvari, nije zadovoljan sa Allahovom odredbom. Jer, On daje nafaku koliko i kome On hoće, oduzima vlast kome On hoće, vlast daje kome On hoće, uzvisuje i ponižava koga On hoće. Zavidnost u pravom smislu je radost da nekome ko ima neke blagodati one odu od njega. Nije isto željeti i zavidjeti. Zavidnost i mržnja su pokvarenost ljudske duše, jer „Vjernik nije ko mrzi“, prenosi se u islamskoj tradiciji.
Moramo se dobro čuvati ovih bolesti da nas ne zahvate, a na to nas i Poslanik, a.s., upozorava:
„Čuvajte se oholosti, jer je oholost Iblisa navela da se ne pokori Ademu; čuvajte se pohlepe, jer je pohlepa navela Adema da okusi plod zabranjenog drveta; čuvajte se zavisnosti, jer je zavidnost navela jednog Ademovod sina da ubije svoga brata. Ova svojstva su izvor svakog zla i nesreće.“U drugom hadisu kaže:„Zavidnost uništava dobra djela kao što vatra uništava drva.“
Zavidnost i mržnja razaraju iman – vjerovanje.
Nije isto mrziti i ne voljeti. Kada nekoga ne volimo onda smo na pozitivnoj nuli, ali kada mrzimo onda smo ispod nule, jer ulažemo negativnu energiju, a to razara iman.
Imam Gazali navodi četiri vrste štete zavidnosti:
– donosi nemir duši,
– navodi na grijeh,
– zavidnik nema pomagača,
– djela mu se upropaštavaju.
Prenosi se da je Alija, r.a., u dvoboju sa jednim Židovom izbio mu sablju iz ruku. Upravo kad ga je htio ubosti i zamahnuo Židov mu pljunu u lice, jer je vidio da je gotovo. Tada, hazreti Alija odustaje. Židovje ostao bez daha, zabezeknut. Alija, r.a., mu, zatim, reče: „Da sam te sada ubio bilo bi to iz mržnje što si me pljunuo. Ja udaram samo radi Allaha, a ovo ne bi bilo radi Allaha, nego zbog toga što si me pljunuo.“ Kad je to Jevrej čuo odmah je primio islam.
Kazuje se da je Sokrata njegova žena jednom toliko napadala dok joj nije dosadilo. Onda je uzela lonac vode i polila ga na njega, a on je na sve to mirno odgovorio: „Znao sam da će poslije grmljavine biti i kiše!“
Izvor: „Putevi sreće“ – Husejn Čajlaković
(akos.ba)
