Da li je vradžbina (sihr) stvarnost?

Za vradžbinu se veže nekoliko važnih pitanja. Zbog opasnosti ovog poroka i njegove rasprostranjenosti na Zemlji, ta ćemo pitanja detaljno tretirati, navodeći mišljenja islamskih autoriteta s tim u vezi.

Riječi Uzvišenog:

وَمِن شَرِّ النَّفَّاثَاتِ فِى الْعُقَدِ

“I od zla onih koje u uzlove pušu” (El-Felek, 4), upućuju da sihr stvarno postoji; da ne postoji, Svemogući Allah ne bi naredio da se utičemo od njega.

Također riječi Uzvišenog:

فَيَتَعَلَّمُونَ مِنْهُمَا مَا يُفَرِّقُونَ بِهِ بَيْنَ الْمَرْءِ وَزَوْجِهِ

“I ljudi su od njih dvojice učili kako će muža od žene rastaviti…” (El-Bekara, 102) također upućuju da vradžbina postoji, i da je jedan od uzroka rastavljanja muža od žene.

عن عائشة قالت: سُحر النبي صلى الله عليه وسلم حتى كان يُخيَّل إليه أنه يفعل الشيء وما يفعله حتى كان ذات يوم دعا ودعا ثم قال: أشعرتِ أن الله أفتاني فيما فيه شفائي؟ أتاني رجلان فقعد أحدهما ثم رأسي والآخر ثم رجليَّ فقال: أحدهما للآخر: ما وَجَعُ الرجل؟ قال: مطبوب. قال: ومن طبه؟ قال : لَبِيد بنُ الأعْصمِ قال: فيماذا؟ قال: في مُشط ومُشاقة وجُفِّ طَلْعَة ذَكَر قال: فأين هو؟ قال في بئر ذَرْوان

Još jedan dokaz za tu konstataciju jeste i Aišino, radijallahu anha, predanje kojega su zabilježili Buhari, Muslim, Ahmed i neki drugi, a gdje stoji: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je bio opsihren, pričinjavalo mu se da nešto radi a u stvari ne radi. Jednog dana je dugo molio, i nakon toga joj rekao: ‘Znaš li da mi je Allah ukazao na lijek: došla su mi dva meleka, jedan je sjeo kod glave, a drugi kod nogu. Jedan upita: ‘Šta je čovjeku?’ Drugi odgovori: ‘Opsihren je.’ ‘Ko mu je napravio vradžbinu?’, upita prvi, a drugi odgovori: ‘Lebid b. el-Easam na češalj i dlake te ga bacio u bunar Zervan.””(Ibn-Hadžer el-Askalani, Fethul-Bari 6/3268.)

Ehli-sunnet drži da je vradžbina stvarnost. Mutezile, koji su se udaljili od Kur’ana i sunneta, kažu da vradžbina ne postoji. To dokazuju riječima Uzvišenog:

يُخَيَّلُ إِلَيْهِ مِن سِحْرِهِمْ أَنَّهَا تَسْعَى

“Odjednom mu se pričini da se konopi njihovi i štapovi njihovi, zbog vradžbine njihove, kreću!” (Taha, 66)

Kažu: u ajetu ne stoji da su se konopi i štapovi uistinu krećali, na osnovu toga sihr je kamuflaža i obmanjivanje nepostojećim, i to je vrsta vradžbine.

Ibnul-Kajjim, Allah mu se smilovao, pobijajući njihovo mišljenje, kaže:

“To (mišljenje sekte mutezila, op.PV) oponire mutevatir-predanjima zabilježenim od ashaba i dobrih prethodnika, oprečno je konsenzusu islamskih pravnika, interpretatora Kur’ana i hadiskim eskpertima, štaviše, suprotstavlja se zdravom razumu. Vradžbina koja rezultira bolešću, tegobama, razvodima i sklapanjima brakova, ljubavi, mržnjom, izopačenošću i sl. poznata je većini ljudi.” (Ibnul-Kajjim el-Dževzijja, Bedaiul-fevaid 2/227)

Nakon što je spomenuo mišljenje mutezila i njihove dokaze, imam Kurtubi je rekao: “To mišljenje nije utemeljeno, mi ne negiramo da je obmanjivanje sihr u širem značenju, ali su, i pored toga, potvrđene stvari koje razum dopušta, a Objava potvrđuje. Od dokaza koji slove da je vradžbina stvarnost jeste sljedeći ajet:

يُعَلِّمُونَ النَّاسَ السِّحْرَ وَمآ أُنزِلَ عَلَى الْمَلَكَيْنِ بِبَابِلَ هَارُوتَ وَمَارُوتَ وَمَا يُعَلِّمَانِ مِنْ أَحَدٍ حَتَّى يَقُوﻵ إِنَّمَا نَحْنُ فِتْنَةٌ فَلاَ تَكْفُرْ

“…učeći ljude vradžbini i onome što je bilo nadahnuto dvojici meleka, Harutu i Marutu, u Babilonu. A njih dvojica nisu nikoga učili dok mu ne bi rekli: ‘Mi samo iskušavamo, i ti ne budu nevjernik!’” (El-Bekara, 102)

Dakle, da sihr ne postoji, ne bi ga bilo moguće naučiti, niti bi u ajetu stojalo da ljude poučavaju njemu.

Govoreći o faraonovim vračarima, Svevišnji Allah kaže:

وَجَاءُوا بِسِحْرٍ عَظِيمٍ

“…i vradžbinu veliku prirediše!” (El-Earaf, 116)

Također i sura Felek koja je po konsenzusu interpretatora Kur’ana objavljena povodom sihra kojega je Resulullahu, sallallahu alejhi ve sellem, podmetnuo Lebid b. el-Easam.”

Kurtubi je potom citirao Aišino, radijallahu anha, predanje, dodavši: “Vidimo da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što je otklonjen sihr rekao: ‘Doista me Allah izliječio!’ Naime, ozdravljenje biva nestankom uzroka bolesti i njenim iscjeljenjem, što upućuje da je sihr istina, da stvarno postoji. Njegovo je postojanje i djelovanje potvrđeno kategoričnim dokazima iz Kur’ana i sunneta. To je stav svih islamskih učenjaka. Otuda se ne treba osvrtati na zabludu mutezila i njihovo oponiranje tom konsenzusu.”

Autor: šejh Sulejman ibn Nasir el-Ulvan

Iz djela “Tibjan šerhu navaqidil islam”

Ključne riječi: {tortags,4349,1}

Put vjernika