Da li mrtvi čuju žive?

Priredio: Nermin Avdić

Islamski učenjaci su se razišli u vezi spomenutog pitanja, pa jedni kažu da čuju dok drugi negiraju.

Učenjaci koji potvrđuju, dokazuju:
a.) Potvrđeno je od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao o mrtvom:

„ Zaista on čuje zvuk obuće kada odlaze.“ (Buharija i Muslim)

b.) Obraćanje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mrtvacima Bedra koji su bili mnogobošci, nakon što je prošlo tri dana:

„O Ebu Džehl ibn Hišame, o Umejje ibn Halefe…!“, pa je rekao Omer ibnul-Hattab, radijallahu anhu: „O Allahov poslaniče, kako čuju a ne odgovaraju, a već su se osušili?“ Rekao je: „Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, ti ništa bolje ne čuješ od njih, ali oni ne mogu odgovoriti.“ (Buharija i Muslim)

Ibn Tejmijje, rahmetullahi alejhi, je upitan: „ Da li mrtvac čuje govor onoga koji ga posjeti?“ Odgovorio je: „ Da, čuje u osnovi.“ Dokazao je to sa spomenutim argumentima.

c.) Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naredio da se poselame stanovnici kaburova:

„Esselamu alejkum, vjernici koji nastanjujete ove kuće, mi ćemo vam se uskoro pridružiti.“ (Buharija i Muslim)

Pa kažu da je to upućeno njima, a inače se obraća onome koji čuje.

Neki od tih učenjaka smatraju da mrtvi uopćeno čuju žive, a drugi to ograničavaju, te kažu da ne znači da stalno čuju, nego shodno situaciji.

Učenjaci koji negiraju dokazuju:
Aiša, radijallahu anha, je negirala da mrtvi čuju žive dokazujući to riječima Uzvišenog:

(إِنَّكَ لَا تُسْمِعُ الْمَوْتَى)

„Ti ne možeš mrtve dozvati…“ (En–Neml, 80)

(وَمَا أَنتَ بِمُسْمِعٍ مَّن فِي الْقُبُورِ)

„ … a ti ne možeš one u grobovima dozvati“ (Fatir, 22)

Mnogi učenjaci hanefijskog mezheba zastupaju mišljenje Aiše, radijallahu anha, pa kažu da mrtvi mnogobošci bačeni u bunar poslije Bitke na Bedru kada su čuli Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je to mudžiza (nadnaravno djelo od Allaha Uzvišenog dato samo poslanicima) ili spada u njegove posebnosti.

Što se tiče hadisa:

„ Zaista on čuje zvuk obuće kada odlaze.“ (Buharija i Muslim)

To se smatra samo tada kada se spusti mrtvac u kabur, prije nego mu se postave poznata tri pitanja od strane meleka.

– Predaja koja se spominje da: „Nijedan musliman ne prođe pored kabura (groba) svoga brata kojeg je poznavao na dunjaluku (svijetu) i nazove mu selam, a da mu Allah ne povrati dušu da mu selam uzvrati“, je slaba, kao i njoj slične verzije, prema riječima šejha Ibn Baza, rahimehullah.

Što se tiče ovog pitanja, učenjaci su mnogo pisali o tome, a neki od njih su:

Imam Ibn Tejmijje u djelu: Medžmu’u–fetava, hafiz Ibn Kesir komentarišući suru Er–Rum, hafiz Ibn Redžeb u Ehvalul–kubur i drugi.

Ono što bi moglo biti ispravnije je da mrtvi ne čuju žive, osim ukoliko postoji dokaz za to, kao što je primjer mrtvih Bedra, zvuk obuće nakon ukopa mrtvog i sl.

A Allah najbolje zna.

Izvor:minber.ba