Dokaz da Allah nije zadovoljan tobom
Čovjek kome žena pričinjava neke probleme, ali je dobar i bogobojazan, zadovoljan, strpljiv i govori: to je zbog mojih grijeha… ovaj zadovoljni čovjek iznenađuje se kako ga Allah čini zadovoljnim time što dadne pa mu dođe drugi čovjek i počne govoriti: “Brate, ne znam šta više da radim sa svojom ženom, kad god joj nešto kažem kori me i omalovažava.” Tada ovaj prvi čovjek govori: “Hvala Allahu, meni je onda podarena velika blagodat.”
Drugi čovjek, kad god mu žena pričini kakav problem, govori: “O Gospodaru, šta sam to uradio pa si me iskušao ovakvim iskušenjem na dunjaluku?!” Allah daje pa takvom čovjeku dolazi drugi i govori: “Subhanallah, zašto se mučiš, daj joj razvod i otarasi se nje i njenih problema!”
A da je bio zadovoljan, Allah bi ga zadovoljio.
Sufjan, rahimehullah, kaže: “Hasan kaže: ‘Ko bude zadovoljan onim što mu je Allah udijelio, to će mu biti dovoljno i Allah će mu u njemu podariti berićet. A ko ne bude zadovoljan, neće mu biti dovoljno niti će mu Allah u njemu podariti berićeta.’”
Ebu Osman el-Hijeri kaže: “Evo ima 40 godina, Allah nije dao da budem u bilo kakvom stanju, a da sam ja prezirao takvo stanje, niti mi je promijenio jedno stanje u drugo, a da sam se ja rasrdio.”
Jednom bratu se dogodio čudan događaj. Spavao je te ožednio i ustao da pije vode, a zatim se vratio. Našao je svoju ženu kako je se probudila pitajući ga: “Gdje si bio?” “Ustao sam da pijem”, odgovori on. A žena mu kaže: “Zašto me nisi probudio? Zašto mi nisi naredio? Kakva je onda moja korist?!”
Ko je onaj koji nekog čovjeka dovodi u jedno, a drugog u drugo stanje? To je Allah. Zato kada budeš zadovoljan, Allah će ti podariti zadovoljstvo, a kada se srdiš, Allah će ti još više povećati srdžbu.
Kaže Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem,: “Kada Allah zavoli ljude iskuša ih, pa ko bude zadovoljan pripada mu zadovoljstvo, a ko se rasrdi pripada mu srdžba.”[1]
To je čitava priča. Ako se trudiš da budeš zadovoljan, Allah će te učiniti zadovoljnim. Dat će ti ono s čim ćeš biti zadovoljan i poslati onoga ko će te zadovoljiti.
Priča koju smo ranije spomenuli, priča o Hudejru, je najbolji primjer ovoga o čemu govorimo. Kada su se udaljili i svako od njegovih saputnika uzeo svoju nagradu, Hudejr nije rekao: “A ja?” Nije se vratio i rekao: “Ja nisam uzeo svoju hediju, o Allahov Poslaniče”, a da je tražio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, bi mu je dao. Međutim Hudejr je bio zadovoljan, spominjao je Allaha. Pa kada je Allah podsjetio Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, na Hudejra, Poslanik mu je odmah poslao hediju te je Hudejr dobio i hediju i Allahov spomen zato što je bio zadovoljan.
Dokaz da Allah nije zadovoljan tobom jeste to što ti nisi zadovoljan Njime
S’ad ibn Ebi Vekkas, radijallahu anhu, bio je poznat po tome što je Allah uslišavao njegove dove. Pred kraj života je oslijepio pa mu je njegov sin rekao: “O oče moj, vidim kako doviš ljudima, pa zašto ne doviš za sebe da ti Allah povrati vid?!” “O sinko moj”, odgovori Sad, “Allahova odredba mi je draža od mog pogleda.”
Draga braćo, jeste li zadovoljni Allahom? Da li je, zaista, Allahova odreba vama draža od onoga u čemu se nalazite od iskušenja, belaja i gurbetluka?
Ako želite biti sigurni, onda znajte da zadovoljstvo Allahom biva ispravno onda kada se ostvare tri uslova koja je spomenuo Ibn Kajjim:
Izjednačenje blagodati i belaja kod roba, jer on vidi da Allah odabire ono što je hajr za njega.
Neraspravljanje s ljudima, osim kada se radi o pravu Allaha i Njegova Poslanika, sallallahu alejhi we sellem,. Onaj ko je zadovoljan, neće se sporiti niti kuditi osim u slučaju kada se radi o Allahovom pravu. Takvo je stanje bilo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, nije se sporio niti je ikoga korio, osim ako se radilo o Allahovom pravu. Također nije se srdio radi sebe, već kada bi se kršile Allahove granice. Rasprava radi svojeg nefsa gasi osjećaj zadovoljstva u duši, otklanja njegovu ljepotu, kalja njegovu čistoću i slast zamjenjuje gorčinom.
Suzdržavanje od traženja od ljudi. Kaže Uzvišeni:
يَحۡسَبُهُمُ ٱلۡجَاهِلُ أَغۡنِيَآءَ مِنَ ٱلتَّعَفُّفِ تَعۡرِفُهُم بِسِيمَٰهُمۡ لَا يَسَۡٔلُونَ ٱلنَّاسَ إِلۡحَافٗاۗ
“Neznalica misli da su imućni zbog njihove skromnosti i suzdržljivosti! Poznat ćeš ih po izgledu njihovu, jer oni ne dosađuju ljudima proseći!” [Kur’an, 2:273]
Iz djela: Put ka oprostu Milostivog Gospodara
Autor: Muhammed Husejn Jakub
Priprema i naslov: Menhedž
Bilješke:
[1] Hadis bilježi imam Ahmed i Tirmizi, a šejh Albani ga ocjenjuje vjerodostojnim “Silsiletu es-sahiha”, 146.