Kako su ashabi zarađivali za život?

Preveo: Nedim Botić

Ali ibn Ebi Talib, radijallahu ‘anh, kazuje: „Jedne prilike sam jako izgladnio, i krenuo sam u potragu za poslom u predgrađima Medine. Naišao sam na neku ženu koja je sakupila zemlju, i pomislio sam da je potreban neko ko bi je zalijevao vodom. Otišao sam k njoj i sklopili smo dogovor da za svaku kofu vode koju donesem zauzvrat dobijem jednu datulu.

Donio sam šesnaest kofa vode, sve dok mi ruke nisu od napora otekle. Donio sam toj ženi vodu i malo se napio. Tada sam stavio svoje ruke pred nju, i ona mi je izbrojala šesnaest datula. Došao sam kod Poslanika, sallallahu ‘alejhi we sellem, i ispričao mu to, i on, sallallahu ‘alejhi we sellem, je s mnom ručao te datule.“ (Ibnu-l-Džewzi, Sifetu-s-Safwe, 1/320)

Pouke i poruke:

1. Ovaj nam događaj prikazuje težinu iskušenja kroz koja su prolazili ashabi i način na koji su oni izlazili s njima na kraj.
2. Alija, radijallahu ‘anh, je izašao vani i radio vlastitim rukama kako bi stekao halal opskrbu, a nije sjedio kod kuće i čekao druge ljude da mu pomognu.
3. Događaj nam prikazuje snagu sabura Alije, radijallahu ‘anh, koji se je radio težak fizički posao, a istovremeno je patio od teške gladi koja mu je iscrpjela snagu.
4. Iz ovog događaja takođe možemo naučiti lekciju o odanosti i davanju prednosti onima koje volimo nad samim sobom. Uprkos gladi i teškom poslu koji je odradio, Alija, radijallahu ‘anh, je sačuvao svoju „platu“ dok se nije vratio Poslaniku, sallallahu alejhi we sellem, i s njim ručao.

Izvor: „Alija ibn Ebi Talib“, dr. Alija Muhammed Es-Sallabi, 1/148)

minber.ba