Ko su jevreji i hrišćani koji će ući u Džennet (Raj)?

Kako da spojimo između Allahovog (Božijeg) govora: „One koji su verovali, pa i one koji su bili Jevreji, hrišćani, i Sabijci – one koji su u Allaha i u onaj svet verovali i dobra dela čineli – doista čeka nagrada od Gospodara njihova; ničega se oni neće bojati i ni za čim neće tugovati!“, i između toga da ko od jevreja i hrišćana ne bude poverovao u islam, neće ući u Džennet (Raj)?

Spomenuti ajet (odlomak) na koji si ukazao u pitanju spominje se na dva slična mesta u Božijoj knjizi Kur’anu. Prvi od njih je govor Uzvišenog Boga: “One koji su verovali, pa i one koji su bili Jevreji, hrišćani, i Sabijci – one koji su u Allaha i u onaj svet verovali i dobra dela čineli – doista čeka nagrada od Gospodara njihova; ničega se oni neće bojati i ni za čim neće tugovati!” (Kur’an, poglavlje Al-Bakara, 62. odlomak)

Drugi od njih je govor Uzvišenog Boga: “Oni koji su verovali, pa i oni koji su bili Jevreji, i Sabijci, i hrišćani – oni koji su u Allaha i u onaj svet verovali i dobra dela čineli, – ničega se oni neće bojati i ni za čim oni neće tugovati.” (Kur’an, poglavlje: Trpeza, 69. odlomak)

Da bi smo saznali značenje ova dva autentična odlomka potrebno je vratiti se na govor učenjaka koji objašnjavaju Kur’an. Rekao je učenjak Ibn Kesir, Bog mu se smilovao, u objašnjavanju ovog odlomka „Uzvišeni Allah ukazuje da kod prethodnih zajednica ima takođe i dobrih, ima onih koji su se pokoravali Božijim naredbama onako kako je On Uzvišeni, zapovedio, pa njima pripada najlepša nagrada. I tako će biti do Dana sudnjega.

Jer svima onima koji budu sledili Božijeg poslanika, Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, Verovesnika koji nije znao pisati, pripada večna sreća; i za njih nema straha za budućnost na drugome svetu, niti će se žalostiti zbog onoga što ostavljaju na ovome svetu. Kao što kaže Uzvišeni Bog: ‘I neka se ničega ne boje i ni za čim neka ne tuguju Allahovi štićenici‘ (Kur’an, poglavlje: Junus (Jona), 62), kao što govore meleki (anđeli) prilikom smrti vernika, u govoru Uzvišenog: ‘Onima koji govore: ‘Gospodar naš je Allah’ pa posle ostanu pri tome – dolaze meleki: ‘Ne bojte se i ne žalostite se, i radujte se Džennetu (Raju) koji vam je obećan‘…“ (Kur’an, poglavlje: Objašnjenje, 30)

Što se tiče onih koji su verovali od jevreja, to su oni koji su sledili Tevrat (originalnu Toru) i autentičnu praksu Mojsija, neka je mir na njega, sve dok nije došao Isus, neka je mir na njega. Onda kada je došao Isus, oni koji su se i dalje držali Tore i prakse Mojsija, i nisu je ostavljali, niti su sledili Isusa, osuđeni su na propast.

Što se tiče onih koji su verovali od hrišćana, to su oni koji su sledili Indžil (originalno Jevanđelje), i autentični verozakon sa kojim je došao Isus, neka je mir na njega. Od onih koji su ispravno verovali, njihovo verovanje je primljeno kod Boga sve dok nije došao Muhammed, neka su blagoslov i mir na njega. Onda kada je došao poslednji Božiji Poslanik, oni koji ga nisu sledili, niti su ostavili ono što je bilo pri njima od Isusove prakse i Jevanđelja, osuđeni su na propast.

(Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Tako mi Onoga u čijoj ruci je Muhammedova duša, ko god čuje za mene iz ovog ummeta, svejedno bio on židov ili kršćanin, a zatim umre i ne povjeruje u ono s čime sam poslan – bit će od stanovnika Vatre.” (Muslim, br. 240) )

Govor Uzvišenog Boga u Časnom Kur’anu: „A onaj koji želi neku drugu veru osim islama, neće mu biti primljena, i on će na onom svetu nastradati“, je obavest da Uzvišeni Bog, neće prihvatiti bilo koji način ili delo od bilo koga, nakon slanja Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, kao poslednjeg Božijeg Polanika, ukoliko nije u skladu sa verozakonom sa kojim je poslan.

Međutim, pre toga svako ko je sledio poslanika svoga vremena bio je na pravom putu i putu spasenja. Pa su oni koji su verovali od jevreja, oni koji su bili sledbenici Mojsija, i koji su sudili po originalnoj Tori u njihovom vremenu… Onda, nakon što je poslan izraelcima Isus, neka je mir na njega, oni su postali dužni slediti ga i pokoravati mu se. Pa su oni koji su ga sledili i bili pripadnici njegove vere, hrišćani.

Zatim, kada je Uzvišeni Bog poslao Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, kao poslednjeg od svih verovesnika i poslanika, celom čovečanstvu, postalo im je obaveza da poveruju u ono sa čim je došao, i pokornost u onome što je naredio, i da se uzdrže od onoga što im je zabranio. Oni koji su tako postupili su pravi vernici.

Ummet (narod) Muhammeda, neka su blagoslov i mir na njega, su nazvani vernicima zbog njihovog dubokog verovanja, i jakog ubeđenja i zato što veruju u sve prejašnje poslanike i nevidljivi svet.

Rekao je Ibn Kesir, Bog mu se smilovao, u objašnjenju drugog spomenutog odlomka: „Namera je bila istaći da svaka skupina koja bude verovala u Boga, i u Sudnji dan i radila dobra dela, neće im to biti ispravno sve dok ne bude usaglašeno sa verozakonom Muhammeda, naka su blagoslov i mir na njega, nakon poslanstva njegova, koji je poslan svim ljudima i džinnima (bića stvorena od vatre), pa oni koji to prihvate za njih neće biti bojazni u onome što im predstoji od života na onome svetu i njegovih strahota, niti u onome što su ostavili iza sebe.“ A Allah najbolje zna.

Šejh Muhammed Salih El-Munedždžid
Pozivistine.com
_______________________________

Vjerovjesnik islama, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: ”Trojica ljudi će imati dvostruku nagradu: ehlu-Kitabija (židov ili kršćanin) koji bude vjerovao u svog Poslanika, a zatim doživi poslanstvo posljednjeg Allahovog Poslanika (Muhammeda), pa povjeruje u njega i postane jedan od njegovih sljedbenika, njemu pripada dvostruka nagrada…” (Muslim, 219)

Izvor:n-um.com