Nana u snu

Prije par godina, kada sam bila djevojka, usnila sam jedan san koji je ostavio dubok utisak na mene i koji mi često padne na pamet. Sanjala sam ljude kako izbezumljeno hodaju ili trče, kao ludi, pijani, omamljeni. Tu su bili ljudi raznih izgleda i zanimanja, dotjerani, ugledni, doktori i svi su bili u nekom stanju omamljenosti i opšteg ludila. Kao, sprema se Sudnji dan! I u tome opštem ”ludilu” vidim jednu nanu, u dimijama, sređenu onako kako su se do sada naše čestite nane oblačile. Dok ljudi oko nje izbezumljeni trče, kao da od nečega bježe, ona hoda opušteno, dostojanstveno, sva onako hrabra, snažna i prelijepa. Subhanallah…

Kada budemo stali pred Gospodara, On Milostivi, Uzvišeni i Snažni, neće nas pitati za naše titule dunjalučke, zašto nismo postali doktori, inžinjeri, zašto se nismo trudili da steknemo bogatstvo. Pitat će nas za naš namaz, post, koliko vremena smo proveli družeći se sa Njegovom Knjigom. Pitat će nas Uzvišeni zašto smo onog ogovorili, drugog potvorili, trećeg zakinuli u nečemu i zašto smo činili ono što je On zabranio da činimo. Tu neće biti važni naši dunjalučki uspjesi, osim ako ih nismo koristili za to da bismo stekli Njegovo zadovoljstvo.

Naše dobre i čestite nane, odmalena su odgajane da budu uzorne majke, čedne, da čuvaju svoju čast, budu poslušne svojim muževima i roditeljima, da čuvaju rodbinske veze i sve lijepe moralne osobine su ih krasile. Tako se i lijepa nana našla u mom snu i održala mi životnu lekciju. Allah da svakoj od njih podari najveće džennetske stepene i u hajru nam ih nam ih poživi!

Amila Žužić

num.co