Pejgamberova, s.a.v.s., skromnost

Alija ibn Rebah kaže da je čuo Amra ibn El-‘Asa, r.a., kako jednom prilikom drži hutbu i kaže: “O ljudi, vaš Pejgamber, s.a.v.s., je najmanje pridavao važnost dunjaluku, a vi ste mu se najviše posvetili.” (SahihIbn Hibban)

Ako je ovakvo stanje Amr ibn El-‘As, r.a., zapazio kod ashaba i tabi’ina, šta bi se onda moglo reći za naše stanje i blagodati u kojima uživamo. A i pored mnogobrojnih blagodati ljudi kukaju i žale se na postojeće stanje. Nadam se da bi nas, bar djelimično podsjećanje na Pejgamberovu, s.a.v.s., skromnost i njegovo ophođenje prema dunjaluku, trebalo podstaknuti na veću zahvalnost prema Allahovim, dž.š., blagodatima. “Pejgamber, s.a.v.s., nije ništa ostavljao (štedio) za sutra,” kako to prenosi Enes ibn Malik, r.a. (Sahih Ibn Hibban) U nekoliko pouzdanih predaja se govori o tome da Pejgamber, s.a.v.s., nije dozvoljavao da kod njega zanoći bilo koji dinar. Ebu Umame i Urve ibn Zubejr su ušli kod Aiše, r.a., te im ona reče: – Da ste vidjeli Allahovog Poslanika, s.a.v.s., jednog dana kada je bio bolestan, a ostavio je kod mene šest ili sedam dinara, te mi je naredio da ih podijelim. Njegova bolest me je zauzela te nisam stigla da to učinim, sve dok mu se stanje nije poboljšalo, te me je upitao o tome a ja rekoh: -Tako mi Allaha, nisam stigla to učiniti zbog tvoje bolesti. Tada je naredio da mu se donesu i uzeo ih je u ruku, te je rekao: “Šta bi učinio Vjerovjesnik da je umro, a ovo se nalazilo kod njega.” (Sahih Ibn Hibban)

Kada pogledamo kako se Pejgamber, s.a.v.s., ophodio prema dunjaluku i kako ga je doživljavao, poput hlada ispod drveta u kojem se malo odmorio i krenuo dalje i pogledamo naše stanje, onda se dobro trebamo upitati koliko mi uistinu slijedimo i oponašamo našeg miljenika Muhammeda, s.a.v.s. On je bio Allahu, dž.š., najdraže stvorenje i On mu je ponudio mnoge blagodati i uživanja, ali je sve to Pejgamber, s.a.v.s., odbio i odabrao skromnost i umjerenost. To potvrđuju naredne predaje:

Ebu Hurejre, r.a., pripovijeda da je melek Džibril, a.s., jednom prilikom sjeo pored Vjerovjesnika, s.a.v.s., i pogledao prema nebu. Tada se spustio jedan melek, a Džibril reče Pejgamberu, s.a.v.s.: “Ovo je melek koji se nikada do sada nije spustio, otkako je stvoren. Kada se spustio, upitao je: – O Muhammede, poslao me je Tvoj Gospodar do tebe, da te upitam: hoćeš li da te učinim vladarom ili robom i poslanikom? Tada Džibril, a.s., reče Muhammedu, s.a.v.s.: -Muhammede, budi ponizan prema svome Gospodaru! Tada Muhammed, s.a.v.s., reče: – Neću da budem vladar, nego rob i poslanik.” (Sahih Ibn Hibban)

Naredna predaja koju bilježi Taberani u Evsatu (7131) ovo još detaljnije pojašnjava. Abdullah ibn Abbas, r.a., kaže: Jednog dana je Allahov Poslanik, s.a.v.s., bio skupa sa Džibrilom, a.s., na Safi, pa mu Poslanik, s.a.v.s., reče: – O Džibrile, tako mi Onoga koji te je poslao sa istinom, porodica Muhammedova je omrknula, a nisu imali ni zalogaj kruha, niti šaku brašna. Skoro da to nije ni izgovorio, a začu se zvuk s nebesa. Tada Poslanik, s.a.v.s., upita: – Da nije Allah naredio da nastupi Kijametski dan? Džibril odgovori: – Ne, nego je naredio meleku Israfilu da se spusti do tebe, kada je čuo šta kažeš. Melek Israfil dođe i reče: – Uistinu je Allah čuo ono što si rekao, pa me je poslao tebi sa ključevima svih zemaljskih riznica i naredio mi je da ti ponudim, ako želiš da tvrda brda područja Tuhame (između Hidžaza i Jemena) pretvorim u zlato, srebro ili rubine, ja ću to učiniti. Ako želiš da budeš vladar i vjerovjesnik, ili da budeš vjerovjesnik i rob. Tada mu je Džibril, a.s., išeretio/dao znak da bude skroman, te Poslanik, s.a.v.s., tri puta reče: –Ne želim ništa od toga, osim da budem vjerovjesnik i rob.” (Munziri ovu predaju smatra pouzdanom u Tergibu vetterhibu, 4/173)

Abdullah ibn Amr prenosi od Ebu Muvejhibe, r.a., Poslanikovog štićenika, da mu je Poslanik, s.a.v.s., rekao: – Jedne noći mi je Allahov Poslanik, s.a.v.s., pokucao i rekao: – O Ebu Muvejhibe, naređeno mi je da odem zamoliti Allaha za oprost grijeha ukopanima u mezarju El-Beki’, pa hajde sa mnom. Krenuli smo, pa kada je stigao u sredinu mezarja, zamolio je Allaha za oprost grijeha umrlima, a zatim je rekao: – Neka vam je ugodno vaše boravište, kada biste znali od čega vas je Allah zaštitio. Primakla su se iskušenja poput mrkle noći, koja će dolaziti jedno za drugim, a ono kasnije će biti teže od onoga prethodnog. Zatim mi je rekao: – O Ebu Muvejhibe, znaš li da mi je Allah, dž.š., dao da izaberem između dunjalučkih riznica, dugog života i Dženneta poslije toga i između susreta sa Mojim Gospodarom? Tada Ebu Muvejhibe, r.a., reče: – Poslaniče, draži si mi i od oca i od majke, izaberi dunjalučke riznice, dug život, a zatim Džennet! Tada Poslanik, s.a.v.s., reče: “Neću, o Ebu Muvejhibe, već sam izabrao susret sa svojim Gospodarom (tj. preseljenje na Drugi svijet, smrt).” Zatim je ponovo zatražio oprost grijeha za umrle i onda je krenuo kući. Kada je osvanuo počeo je osjećati tegobe bolesti u kojoj je i umro Poslanik, s.a.v.s.” (Darimi, Ahmed, hadis je hasen)

Kako smo vidjeli iz prethodnih predanja Pejgamberu, s.a.v.s., su nuđene sve dunjalučke riznice od materijalnog uživanja, a što se tiče iluma i znanja, njemu, su bile date riznice cjelokupnog znanja osim onoga što je Allah, dž.š., zadržao za Sebe. Rib’i ibn Hiraš, r.a., kaže da mu je pričao neki čovjek iz plemena Benu Amir kako je upitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s.: -Allahov Poslaniče, da li je ostalo od znanja nešto što ti ne znaš? Poslanik, s.a.v.s., mu je odgovorio: -Allah, dž.š., me je podučio onome što je dobro, a od znanja ima ono što ne zna niko osim Uzvišenog Allaha, a to su pet Allahovih, dž.š., tajni: “Samo Allah zna kada će Smak svijeta nastupiti, samo On spušta kišu i samo On zna šta je u maternicama, a čovjek ne zna šta će sutra zaraditi i ne zna čovjek u kojoj će zemlji umrijeti; Allah, uistinu, sve zna i o svemu je obaviješten.” (sura Lukman, 34.)

U uslovima i blagostanju u kojima živimo, ne možemo shvatiti i dokučiti ovu skromnost Poslanika, s.a.v.s., njegove porodice i ashaba, ali možemo barem biti zadovoljniji i manje okupirani ovim prolaznim svijetom i nadmetanjem u imetku i bogatstvu.

Preporod, Fuad Sedić