Priča o djevojčici i ukrašenoj kutiji

Prije par godina je jedan moj prijatelj kaznio svoju 3-godišnju kćerkicu jer je uludo potrošila čitavu rolnu ukrasnog papira. Nisu baš bili pri novcima, pa se je naljutio vidjevši da je dijete samo pokušavalo da ukrasi nekakvu kutiju. Sutradan je djevojčica tu istu ukrašenu kutiju donijela svom ocu i rekla: „Ovo je poklon za tebe, babo.“ Otac se je isprva zastidio svoje jučerašnje reakcije, ali se je ponovo naljutio vidjevši da je kutija – PRAZNA…

Zagalamio je: „Zar ne znaš da kad hoćeš dati poklon, da trebaš nešto i da staviš u kutiju!?“ Djevojčica ga pogleda s suzama u očima i reče: „O babo, pa kutija nije prazna. U nju sam stavila puno poljubaca. Sve za tebe, babo…“ Očevo se srce tada slomilo. Zagrlio je svoju kćerku i ponovo zamolio za oprost… Rekao mi je od tog dana tu kutiju čuva pored svog kreveta. Kad god se rastuži, uzme je u ruke i sjeti se ljubavi svog djeteta…

“Gospodaru naš, podari nam u ženama našim i djeci našoj radost i učini da se čestiti na nas ugledaju!'” Kur’an, El-Furkan, 74.

Izvor: Islam – Moj način života