Priča o mladiću kojem je Allah,dž.š., poboljšao vid odmah nakon upućene dove

Upoznao sam jednog pobožnog mladića i o njemu ću vam ispričati samo ono što sam doživio, a neću preuveličati njegova djela. Kur’ani-kerim naučio je napamet u dvanaestoj godini. Kod mene je naučio Muslimovu zbirku hadisa za veoma kratko vrijeme, a kod drugog šejha, mog prijatelja, naučio je el-Buharijevu zbirku hadisa, no krio je da je naučio te hadiske zbirke, pa niti je meni rekao da usvaja znanje od onog šejha, a niti je njega izvijestio da znanje usvaja od mene.

Uopće, bio je najbolji učenik. Izuzetno je malo spavao, a mnogo je ibadetio; volio je usto kriti svoj ibadet, nikad se nije pohvalio ibadetom. Jednom, ostao je kod mene na konaku. Pošto smo legli, počeo sam se pretvarati da spavam, e da bih vidio hoće li ibadetiti. Kad je pomislio da sam zaspao, ustao je, stao pored mene, provjerio spavam li, a zatim otišao u toalet, uzeo abdest i klanjao noćni namaz plačući iz straha od Silnog Allaha. Imao je običaj na noćnom namazu učiti deset džuzova Kur’ana, a tokom dana učio je više od četiri džuza gledajući u Mushaf. Izuzetno je mnogo spominjao Gospodara.

Svaki dan bi više od deset hiljada puta spomenuo Allahovo ime. Ako bismo izgubili nadu da će Pravom stazom poći neki poročni mladić koga smo pozivali u vjeru, on bi nastupio – za dva-tri dana onaj bi poročni mladić počeo obavljati pet dnevnih namaza u džamiji i sustezao se od činjenja zla. Dova ovog mladića bila je kabul. Jednom, otišli smo na umru i on se napio zemzem-vode i zamolio Allaha: “Gospodaru, podari mi dobar vid!” Čim je izgovorio te riječi, odbacio je naočale izuzetno velike dioptrije. Bilo nas je sedamnaest i svi smo vidjeli šta se dogodilo. Neka nam slučaj ovog mladića bude poticaj da budemo bolji muslimani.

(Šejh Muhammed eš-Šehrani)