Rahmetlija oporučio da mu određena osoba klanja dženazu, da li smo dužni to ispoštovati?
Da, vi ste bili dužni tu oporuku (vasijjet) ispoštovati, osim u slučaju da se oporuka odnosi na osobu koja je fasik (dakle osoba koja je poznata po činjenju velikih grijeha). Ibn Kudame kaže: ”Ukoliko je oporučena osoba prestupnik (fasik), ili novotarac (mubtedija) oporuka se ne prihvata.” (El-Mugni, 3/406) Izvršenje oporuke je dug. Ukoliko su roditelji zavještali oporuku dug je još veći, jer neizvršavanje validne roditeljske oporuke je vid neposlušnosti prema roditeljima, a svi znamo da se neposlušnost prema roditeljima ubraja u velike grijehe. Zehebi je, u knjizi Veliki grijesi, taj grijeh stavio na visoko osmo mjesto.
Što se drugog dijela pitanja tiče, većina islamske uleme smatra da osoba kojoj je oporučeno da klanja dženazu ima prednost nad svim ostalim. Neki čak smatraju da o tom pitanju postoji konsenzus ashaba i islamske uleme. Kasani, poznati hanefijski pravnik, kaže: ”Zbog toga, ako bi umrli odredio nekoga za svoga života, taj ima prednost u odnosu na rodbinu, jer je on (tj. umrli) sa njime zadovoljan (tj. da mu klanja dženazu).” (Bedaius-sanai, 1/317) Abdul-Berr en-Niri el-Kurtubi, malikijski pravnik, kaže: ”Ako bi nekoga oporučio (ovasijetio) da mu klanja dženazu, taj kome je oporučeno ima prednost nad ostalim, ako je dobar i učen (čovjek).” (El-Kafi fi fikhi ehlil-medineti el-maliki,, str. 84) U Mugniju stoji: ”Najveće pravo da mu klanja dženazu ima onaj ko je oporučen. To je mezheb ashaba: Enesa, Zejd b. Erkama, Ebu Berzeta, Seid b. Zejda, Ummu Seleme i Ibn Sirina. Sevri, Ebu Hanife, Malik i Šafija rekli su da nasljednik ima veće pravo (od onog kome je oporučeno), jer je to nasljedstvo koje se rangira na način kako se rangira rodbina po ocu.
Prema njima, nasljednik je u tom pogledu preči, kao što je preči u pogledu vilajeta kod sklapanja braka.
Mi, sa svoje strane (kaže Ibn Kudame), nudimo sljedeće dokaze (koji ukazuju da oporučena osoba im prednost): konsenzus (idžma) ashaba, neka je Allah sa njima zadovoljan. Prenosi se da je Ebu Bekr oporučio da mu dženazu klanja Omer. Tako je rekao Ahmed. On je dalje rekao: ‘Omer je oporučio da mu dženazu klanja Suhejb. Ummu Seleme je oporučila Seida b. Zejda. Ebu Bekre je oporučio Ebu Berzea.‘ Drugi prenose da je Aiša oporučila da joj dženazu klanja Ebu Hurejre, Ibn Mesud je oporučio Ez-Zubejra. Junus b. Džubejr je oporučio Enesa b. Malika.Ebu Seriha je oporučio Zejd b. Erkama, pa je došao Amr b. Hurejs, koji je bio emir u Kufi, i stao napred da klanja. Tada mu je prišao sin umrlog i rekao: ”O emiru, moj otac je, uistinu, oporučio da mu dženazu klanja Zejd b. Erkam. Emir je tada proturio Zejda naprijed (da klanja dženazu)” Ovakvo shvatanje (da oporučena osoba ima prednost nad ostalim, prim. prev.) se proširilo i nije se pojavio neko ko bi mu oponirao, te je postalo konsenzus (idžma). Nadalje, to je pravo umrlog, jer je to zauzimanje (šefaat) za njega, te se daje prednost njegovoj oporuci, kao što se daje prednost pri raspodjeli trećine imetka koju je oporučio…” (Ibn Kudame, El-Mugni, 3/405-406) (Vidi također: En-Nevevi, El-Medžmu’ šerhul-Muhezzeb, 5/220)
Na osnovu iznesenog jasno je da ste bili dužni izvršiti oporuku vašeg umrlog. Iz pitanja se implicitno razumije da vi to niste izvršili. Preporučujem vam da molite Allaha, dž.š, da vašem umrlom podari Džennet, jer ako vaš umrli uđe u Džennet postoji veća šansa da vam oprosti grijeh koji ste prema njemu počinili ne izvršavajući njegovu oporuku. Isto tako, ukoliko biste za vašeg umrlog učinili kakvu trajnu sadaku, ili poklonili mu sevabe dobrih djela, kao što je dobrovoljni hadž, umra, post itd. nadati se da će to udobrovoljiti vašeg umrlog i da će vam na Sudnjem danu halaliti, a Allah, dž.š, najbolje zna
Dr. Šukri Ramić
