Zašto baš ja?
Pitanje koje sebi često postavljamo jeste zašto baš ja? Najčešće sebi ovo pitanje postavljamo kada nas zadesi neko iskušenje ili nevolja od Allaha, dž.š., kada izgubimo posao, djecu, roditelje ili kada nam ne ide po planu u životu, ne možemo da se udamo, oženimo ili položimo ispit. Allah, dž.š., ovaj problem spominje u Kur’anu: „Čovjek je, uistinu, stvoren malodušan: kada ga nevolja snađe – brižan je, a kada mu je dobro – nepristupačan je, osim vjernika.“ (Sura El – Me’aridž)
Allah, dž.š., kaže da je čovjek malodušan, što znači kada mu se nešto desi što mu nije po planu ili nešto što on ne voli onda se zapita: zašto baš ja? Često posmatramo i mjerimo se sa drugim ljudima, pa govorimo pogledaj onoga, on nije dobar kao ja,zašto baš ja? Ja klanjam, postim, dijelim sadaku, idem u džamiju, zašto baš ja? Pogledaj onoga, ništa ne radi, krade, laže, ogovara druge pa opet uživa u životu. Zašto baš ja? Međutim , mnogi od nas ne shvataju da je to ustvari samo test od Allaha, dž.š. Zapravo, taj test može nam biti koristan, da nas nešto nauči ili da nas približi Allahu, dž.š. Uzvišeni kaže da smo brižni kada smo u nevolji, odnosno da sebi postavljamo upravo pitanje zašto baš ja? Ali gdje nestane briga kad nam je dobro, zbog čega tada sebi ne postavimo pitanje zašto baš ja?
Zašto baš ja imam oči, a drugi su potpuno slijepi ili imaju samo jedno oko?
Zašto baš ja imam uši i čujem, a drugi su gluhi?
Zašto baš ja mogu da govorim, a drugi su nijemi?
Zašto baš ja imam ruke i noge i mogu da hodam i radim, a drugi su invalidi?
Zašto baš ja imam hranu i vodu, a drugi umiru od gladi i žeđi?
Zašto baš ja imam krov nad glavom, a drugi spavaju po klupama i umiru od hladnoće?
Zašto baš ja živim u miru, dok drugi ratuju i ginu?
Zašto baš ja sam zdrav, a drugi cijeli život bolesni?
Zašto baš ja imam roditelje, braću i sestre, a drugi nemaju?
Kako možemo prestati sebi postavljati ovo pitanje? Rješenje nam nudi Uzvišeni Allah, dž.š., u citiranom ajetu kada kaže: …osim vjernika.“ Vjernik sebi neće postavljati pitanje zašto baš ja, nego će biti zahvalan Allahu, dž.š., na svakom stanju koje ga zadesi. Ako želimo prestati postavljati sebi ovo pitanje trebamo klanjati i učiti Kur’an, jer time smo uvijek mislima uz Allaha, dž.š., i znamo da je On taj koji odlučuje o našoj sudbini.
Kada krenemo ponovo sebi postavljati ovo pitanje trebamo se sjetiti Allahovih, dž.š., poslanika i njihovih iskušenja.
Ibrahim, a.s., je bio iskušan da sina učini kurbanom, pa se nije zapitao zašto baš ja?
Jusuf, a.s., je bio bačen u bunar od strane braće te nekoliko godina nevin proveo u zatvoru, pa se nije zapitao zašto baš ja?
Jakub, a.s., je oslijepio od tuge za sinom Jusufom, a.s., pa se nije zapitao zašto baš ja?
Ejjub, a.s., je izgubio zdravlje, djecu i imetak, pa se nije zapitao zašto baš ja?
Musa, a.s., je bio iskušan borbom sa faraonom, pa se nije zapitao zašto baš ja?
Muhammed, a.s., je kao dječak ostao siroče, sva njegova djeca osim Fatime su umrla prije njega, pa se nije zapitao zašto baš ja?
Sabur, zahvalnost i odanost Allah, dž.š., će nagraditi jer je u Kur’anu rekao: „Ta, zaista, s mukom je i last (olakšanje).“
Autor: Esmin Mehić, prof.