Zašto se izraz „Allah je najveći“ toliko spominje u namazu?

Izraz „Allahu Ekber“, „Allah je najveći“ je termin koji se najviše ponavlja u svakom namazu. To je nešto što se treba urezati u naš um. Kada mislimo je neko velik, hrlimo prema njemu, osjećamo čast kada razgovaramo sa njim, te mu pružamo i ističemo njegovu važnost.A Allah je najveći; On je veći (iznad) našeg interesa, ispraznih želja, prijatelja i članova porodice. Njegove naredbe, Njegov šerijat (zakon), Njegovo znanje, Njegova mudrost i Njegova ljubav je veća od bilo čega drugog.Zašto Mu se onda ne predati u svakodnevnom životu? Zašto Ga ne voljeti više od svega ostalog? Da li iko, osim Njega, zaslužuje naše robovanje?
Namaz nas time podsjeća da bi Allah trebao biti naš prvi prioritet.Isto tako, Allah je veći od svih naših briga i problema u životu. Za Njega nije teško da ih riješi. Osjećamo olakšanje kada otvorimo svoje srce prema Njemu.

Izvor: iiph.com
Autor: Zehra Anjum
Za Akos.ba preveo: Jasmin Mujakić

Pročitajte još:Allahova ljubav prema robovima

Allah Uzvišeni stvorio je sve iz ljubavi, pa i nas u kosmosu kao najvažniji faktor egzistencije. U jednom od ajeta koji govore o Njegovoj ljubavi Uzvišeni kaže: „Allah će sigurno mjesto njih dovesti ljude koje On voli i koji Njega vole.“[Trebamo se čuvati da naša jedina veza sa Allahom ne bude iz straha, već iz ljubavi, što je sigurno bolje i ljepše. Neka i straha, ali ljubav je jača. Neki arif je rekao: „Ko robuje Allahu sa ljubavlju, a bez staha on propada svestrano, a ko Mu robuje sa strahom bez ljubavi, biva udaljen. Ko Mu robuje sa ljubavlju i strahom, Allah Uzvišeni ga zavoli.“Što bi rekla Rabija: „Ja Rabbi ako Ti robujem samo radi Dženneta ne daj mi ga, ako Ti robujem iz straha od Džehennema podaj mi ga, ali ako Ti robujem iz ljubavi prema Tebi onda mi nemoj uskratiti Tvoje blagodati.“Jednom veliju bilo je rečeno kako da dođe do Svog Voljenog ovako: „Ostavi sebe i dođi Meni.“ Najteže je ne voliti sebe, jer mi u principu najviše volimo sebe. Gotovo u svim opcijama mi prvo vidimo sebe. Jedan je tražio sebe deset godina i kad se pronašao ljudi ga upitaše kako je to uspio, a on im reče: „Hajde i vi deset godina tražite se, pa će te se naći.“ Da vidimo koje sve osobine kod ljudi Allah voli: „Allah, zaista, voli one koji se često kaju i voli one koji se mnogo čiste.“„Allah zaista voli pobožne (mutekije).“„Allah voli strpljive.“Pronađimo se bar u nekoj od ovih grupa. Budimo Njegovi prijatelji: „I neka se ničega ne boje i ni za čim ne tuguju Allahovi štićenici. Oni koji budu vjerovali i koji se budu Allaha bojali.“Slijedeći hadis pojašnjava kako postati Allahov evlija: „Onome ko bude neprijatelj mom evliji, Ja njemu najavljujem rat. Ničim se drugim Moj rob Meni ne može približiti, kao onim što sam mu Ja propisao (farzovima). Moj rob će se Meni približavati nafilama, sve dok ga ne zavolim; a kad ga zavolim, onda postanem njegov sluh kojim sluša, vid kojim gleda, ruka njegova kojom uzima, noga njegova kojom korača. Ako Mi nešto zatraži dat ću mu; ako traži Moju pomoć zaštitit ću ga.“[10]Ljudi će sami sebe kazniti.Zašto će Džehenemlije biti u vatri?Je li zato što Allah voli da kažnjava?

Ne! Allah hoće da Ga Njegova stvorenja dozivaju. Na dunjaluku su Ga dozivali samo u opasnim i bezizlaznim situacijama, a Vatra je žestoka, pa će džehenemlije u toj agoniji dozivati Gospodara tražeći presudu. I mi, kao Njegova stvorenja, hoćemo da nas neko spominje, ako smo mu samo neku uslugu učinili. Samo zbog jedne usluge hoćemo priznanje i spominjanje, a Allah nam je sve na raspolaganje stavio, i hoće da Ga priznamo i spominjemo. Allah je ljubomoran, i hoće da se spominje, pa je iz te ljubomore zabranio tajne i javne grijehe. Allah nas iskušava i stavlja nas u nevolje, ne zbog mržnje, već iz ljubavi, i što nam želi dobro, i da nas približi Sebi. Zar i mi nekad svoju djecu ne išibamo, ne što ih mrzimo, već što hoćemo da budu bolji. Muhammed, a.s., je imao najveća iskušenja baš zato što ga Allah najviše voli. Zato su ashabi plakali ako im se jednu sedmicu nikakvo iskušenje ne dogodi, bojeći se da ih Allah nije zaboravio. Allah nam daje deset puta veću priliku da budemo dobri nego loši. U predaji stoji kad hoćemo uraditi dobro djelo, pa ako ga uradimo piše nam se od deset do sedamsto sevapa, ako ne uradimo piše nam se jedan sevap, ako pak odlučimo uraditi loše djelo pa ga uradimo piše se samo jedan grijeh, ako odustanemo radi Allaha piše se jedan sevap. Pa, uistinu je propao u koga se jedinice nadvladaju desetice. Allahova milost u Kur’anu se spominje na 250, a kazna duplo manje, 125 puta. Ništa slučajno, baš duplo manje. Allah, ne samo da je milostiv, već i pun ljubavi: „Gospodar moj je, uistinu, samilostan i pun ljubavi.“

akos.ba