Poučna priča: Psovka i plug

Sin Osman ošine konje, ali jedan od njih, Zekan, neće da povuče. Deru se na njega obojica: “De, Zekane, dee Zekane!” Ali Zekan stoji kao ukopan. Osman opet jako dreknu: “De Zekane!” i grdnom psovkom opsova Boga. Zekan je povukao, a otac baci plug, podiže obje ruke i reče: “Stani, ispregni konje, potjeraj kući, neka plug ostane na njivi.”

– Oče, sad je Zekan povukao. Mogli bismo nastaviti, reče smireno sin.
– Nijedne više, odsječe otac. Sin je ušutio i oprezno ispregnuo konje. Omer je išao za njim kao nijem i oborene glave.
Za večerom niko nije ni progovorio. Niko nije znao šta se dogodilo, osim oca i sina. Nakon što je u tišini popio kahvu, Omer reče sažalno ženi: “Merima, sutra rano probudi mene i Osmana.” Ustade i ode na spavanje.

Sutradan, prije svitanja, otac i sin odmicali su uskim seoskim putem. Otac prekinu šutnju: “Moj sine, volio bih da su mi oba konja jučer ostala na njivi mrtva, nego što si ono izgovorio. Ti si opsovao Onoga od kojega nam je sve dobro. Onoga koji vrednuje sve naše trudove i čini da nam godina rodi njegovim blagoslovom. Ja jučer nisam smio nastaviti sa oranjem, jer je ono mjesto prokleto.

– “Oprosti, oče, ni sam ne znam kako mi ono izmače. Prevari me šejtan i rekoh što u svom životu nisam nikad rekao.”
– Moj dragi sine, neka ti dobri Bog oprosti! Eto, sad ćemo u džamiju na sabah. Lijepo se pokaj i klanjaj svoj namaz. Uzdam se u Boga da će ti oprostiti, da budeš opet dika svoga oca i svoje majke.
– Tako je, oče, reče skrušena srca Osman.

Polje je opet oživjelo kao i jučer. Osman je veselo tjerao konje, a Omer je držao plug i opet su se nizale brazde uz Božji blagoslov.

Akos.ba