KOME POSLANIK, A.S., GARANTUJE KUĆU U DŽENNETU?

Prenosi se od Ebu Umameta, r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao:

«Ja garantujem kuću u podnožju Dženeta onom ko ostavi raspravu pa makar bio u pravu, garantujem kuću u sredini Dženeta onom ko ostavi laž pa makar ona bila i u šali i garantujem kuću u najvišem dijelu Dženeta onom ko uljepša svoje ponašanje.»[1]

Biografija prenosioca ovog hadisa

Ebu Umame El-Bahilija. Njegovo ime je Sudej ibn Adžlan, poznati ashab.

Kada je objavljen kur’anski ajet:

„Allah je zadovoljan onima koji su ti dali prisegu ispod drveta,“[2] Ebu Umame, r.a., je rekao Allahovom Poslaniku: „Ja sam od onih koji su ti dali prisegu ispod drveta“ pa mu je Poslanik rekao: ’Ti si od mene, a ja sam od tebe’”.

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je umro a Ebu Umame je imao 33 godine. Ebu Umame je živio u Siriji gdje je i umro 80. godine po Hidžri.

Komentar hadisa

Pojašnjava Allahov Poslanik, s.a.v.s., u ovom hadisu da u Džennetu postoje deredže i stepeni, zatim kaže da će Allah Uzvišeni nagraditi vjernike koji se okite ovim svojstvima s kućom koja je poput dvorca u Dženetu.

Što se tiče prvog svojstva to je ostavljanje rasprave pa makar čovjek bio u pravu iz razloga što će ta rasprava odvesti učesnike do svađe i prekida kontakta među njima. Kaže Poslanik, s.a.v.s., u jednom drugom hadisu u kojem upozorava svoj ummet da se klone rasprava:

“Nema ni jednog naroda koji je zalutao nakon što im je bio ukazan   pravi put a da im prije toga nije dato da se prepiru i međusobno raspravljaju”.[3]                          

Rasprava je posebno pokuđenja i nepoželjna kada se raspravlja po pitanju stvari vjere poput Kur’ana i tome slično. Kaže Poslanik, s.a.v.s.,:

“Rasprava o Kur’anu je kufr (nevjerovanje)”[4] Ovo znači da bespotrebna rasprava o Kur’anu može dovesti do jednog vida nevjerstva, kada ljudi u svojoj raspravi ne budu uvažavali i poštivali pravila po kojima treba da se razgovara i raspravlja.

  Neka znaju oni koji troše vrijeme u prepiranju da je cilj rasprave dolazak do istine a nije da se preferira samo svoje mišljenje nad mišljenjima ostalih ljudi. Ko se okiti ovim svojstvima i ovom osobinom, a to je da se ne upušta u bespotrebnu raspravu, njemu Allahov Poslanik, s.a.v.s., obećava dvorac ili kuću u podnožju Dženneta.

Što se tiče laži ona je dozvoljena samo u tri slučaja kao što je to preneseno od Allahova Poslanika, s.a.v.s., da je rekao:

“Nije dozvoljena laž osim u tri situacije: kada slaže čovjek svojoj ženi da bi joj udovoljio, laž u ratu i laž kojom se ima za cilj mirenje zavađenih osoba.“[5]                              

Također, Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže:

“Neće čovjek vjerovati potpunim imanom sve dok ne ostavi laž u šali i dok ne ostavi  prepirku pa makar bio u pravu”.[6]       

Šala je dozvoljena jer se i Allahov Poslanik, s.a.v.s., ponekada šalio sa svojim ashabima ali on nije lagao.

Onaj ko posjeduje ovo svojstvo Poslanik, s.a.v.s., mu garantuje kuću u sredini Dženneta.

Što se tiče onoga ko uljepša svoje ponašanje njemu pripada najviši dio u Džennetu, a to je Firdevs koji je najviši dio Dženeta.

„Allahov Poslanik, s.a.v.s., je upitan o onome što će ljude najviše uvoditi u Dženet pa je odgovorio: ”Bogobojaznost i lijepo ponašanje”, a na pitanje šta je to što će ljude najviše odvesti u vatru rekao je: ”Jezik i spolni organ”.[7]

U drugom hadisu Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže:

“Zaista su mi najdraži od vas i najbliži će meni biti na Sudnjem danu oni koji su najljepšeg ponašanja.“[8] 

Allah, dž.š., za svoga poslanika Muhammeda, s.a.v.s.,

kaže:

“Doista si ti najljepše ćudi”.[9]

Allahov Poslanik, s.a.v.s., je imao običaj učiti ovu dovu:

„Allahu moj, kako si mene učinio lijepim, učini i moje ponašanje lijepim!“[10]

Poslanikovo, s.a.v.s., ponašanje je bilo Kur’an(sko), kao što to kaže njegova supruga Aiša, r.a.:

„Njegovo ponašanje je bio Kur’an.“

Drugom prilikom Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: 

“Vaši imetci neće biti dovoljni da sve ljude zadovoljite, ali ćete ih zadovoljiti s vašim nasmijanim licima i lijepim ponašanjem”.[11]                

Poruke ovog hadisa

-Na vjerniku je da se Uzvišenom Allahu obraća sa ovom dovom:

“Allahu moj, uputi me na najljepše ponašanje, neće me na to uputiti niko drugi osim Tebe”[12]  

-Razgovor među muslimanima mora biti takav da mu je cilj da se dođe do istine,

-Džennet se sastoji od različitih deredža i stepena, -Nije dozvoljena laž osim u specifičnim situacijama u kojima je dobro za islam, muslimane i cjelokupnu zajednicu.

---

[1] Hadis su zabilježili Ebu Davud 13/156 (4776), Tirmizi 6/128 (2061) i drugi.

[2] Sura El-Feth, 18

[3] Hadis su zabilježili Tirmizi i Ibn Madže.

[4] Hadis su zabilježili Ebu Davud i Ibn Hibban.

[5] Hadis su zabilježili Tirmizi i Ahmed. 

[6] Hadis je zabilježioAhmed. 

[7] Hadis je sahih, a zabilježili su ga Tirmizi, Ibn Hibban i drugi. 

[8] Hadis je hasen, a zabilježio ga je Tirmizi,   

[9] Sura El- Kalem, 4.    

[10] Prenosioci ovog hadisa su pouzdani, a hadis je zabilježio Ahmed.     

[11] Hadis je hasen, a zabilježili su ga Ebu Je’ala i El-Bezzar.     

[12] Hadis je zabilježio Muslim.