Dirljiva priča o prijateljstvu

Ovo je priča o mladić iz bogate porodice, sinu trgovca dragim kamenjem. Imao je prijatelje koje je volio i pomagao. Kada mu je umro otac, propala je i trgovina dragim kamenjem i mladić je ubrzo postao siromašan. Tražio je bilo kakav posao.. Vrijeme je prolazilo a njegovo stanje je bilo sve teže.
Jednog dana je odlučio da posjeti svoga prijatelja koji je, u međuvremenu, postao bogat. Na kapiji njegovog dvorca su ga zaustavile sluge. Spomenuo je svoje prijateljstvo sa vlasnikom dvorca, pa su otišli da najave posjetu starog prijatelja. Vlasnik dvorca je sve to posmatarao sa prozora. Slugama je rekao da ne može nikoga primiti.
Siromašni čovjek se vratio tužan. U putu je susreo tri čovjeka, koji su ga pitali da li poznaje toga i toga, spominuvši njegovo ime i ime njegovog oca.

On je u čudu rekao: Pa to sam ja. To je moje ime i sin sam čovjeka koga vi spominjete. Moj babo je umro prije nekoliko godina.

Oni rekoše: „Hvala Bogu. Konačno smo te pronašli. Tvoj otac je prije nekoliko godina, otišao i nikada nam se više nije javio. Njegovu adresu nismo znali. Sa nama je trgovao dragim kamenjem i kod nas je ostavio skupocijene dragulje. Prošlo je mnogo vremena i mi smo dlučili da ga potražimo i predamo emanet koji je kod nas ostavio. Sada smo našli tebe, njegovog sina. Izvadili su kesu s draguljima i predali mu je.
Čovjek se zahvaljivao Allahu na toj blagodati.

Trgovci su otišli, a on ostao u brizi. Mislio je: Kome ću sada prodati ove dragulje!? Niko u ovom mjestu ne može kupiti ni jedan dragulj!? Ovo je čitavo bogatstvo!

Ubrzo je susreo staricu na kojoj se vidjelo da je iz bogate porodice. Upitala ga je: „Sine, da li znaš ima li u ovom mjestu draguljarnica. Treba mi, za jednu posebnu prigodu, jedan dobar i velik dragi kamen. Neću da kupujem slab primjerak?“

On se začudi. Znao je da poslije njegovog oca niko nije trgovao draguljima u tom mjestu.
Upitao je: „A hoćeš li pogledati moje dragulje, pa ako ti se nešto dopadne, možeš to od mene kupiti!“
Otvorio je kesu a ona je ostala zadivljena dragujima. Kupila je jedan dragulj i rekla mu: „Gdje te mogu ponovo pronaći, jer će mi ubrzo trebati još nekoliko dragulja?“
Rekao je gdje ga može pronaći i starica je otišla.
Zatim je napisao poruku prijatelju koji ga nije primio u svoj dvorac:
صحبت قوما لئاما لا وفاء لهم ..
يدعون بين الورى بالمكر والحيل ..
كانوا يجلونني مذ كنت رب غنى ..
وحين افلست عدوني من الجهل ..
„Družio sam se sa lošim ljudima, koji ne poznaju šta je to odanost,
Koji su se služe prevarama i trikovima.
Poštovali su me dok sam bio bogat,
a kada sam osiromašio oni su me napustili!“
Njegov stari prijatelj koji ga nije primio na svoj dvor mu šalje poruku:
أما الثلاثة قد وافوك من قِبَلي ..
ولم تكن سبباً الا من الحيل ..
أما من ابتاعت المرجان والدتي ..
وانت أنت أخي بل منتهى أملي ..
وما طردناك من بخل ومن قلل ..
لكن خشينا عليك وقفة الخجل …
„Što se tiče tvoje trojice prijatelja na koje aludiraš, oni su svoje prijateljstvo prema tebi potvrdili prije mene,
samo što su to uradili na lukav način.
A što se tiče mene, ona starica što je od tebe kupila dragi kamen, to je moja majka.
A ti si moj dragi brat u koga se uvijek mogu pouzdati.
Nisam odbio da te primim zbog škrtosti,
ali, nisam te mogao gledati u stanju poniženja!“

Priredio: Salih Haušić, prof.