Eh, bona, čudna li si

Eh, bona, čudna li si,
Eh, bona, lijepa li si.
Ko’ trn zabodena, u srcu mi stojiš,
nedam nikom, da te iščupa.
Hoću, samnom dane da brojiš,
dok mi srce jako hlupa,
jer te Bosno, stvarno volim.

Neki’ hamale po bijelom dunjaluku s trnom od Bosne zabodenim. Nećeš bolan nać’ nigdi ljepšeg, nit’boljeg, neg’ što naša Bosna ima.
Okupat ćeš bolan, ko’ i tamo što se kupaš, jest, da je ovde voda, čistija i bistrija.
Ogrijat će te sunce, bolan-nebio, isto ko’ i tamo što te grije, jerbo, jedno je sunce na ovom dunjaluku.
Neš’ bit nit’, gladan, nit’ žedan, jer Bosna je puna, i slana, i sladka. Samo moraš uprijet prstom, i pokazat, šta hoćeš da jedeš. Bogami mog, neš’ ni pola potrošit, ko’ što tamo potrošiš, jer je Bosna puna mehke duše, dobrih insana, pa ti pola halali, jerbo, tako Ti je u nas u Bosni. Neka ga!!! Sam nek’ nije gladan i žedan.
Pohiti bolan ‘vamo, morebit, da Te i majka čeka negdi’….Željna tvog obraza, da se ga nagleda, dok još mo’re.

Autor: Mirsad Zafina Mehić, 20.01.2016