Izvinjenje je od sunneta Poslanika

Hvala Allahu koji je naredio vjernicima da opraštaju jedni drugima i da se blago odnose prema svojoj braći, i neka je salavat i selam na Mustafu (odabranika) od Adnana, i na njegovu porodicu i na njegove ashabe (drugove) i sve one koji ih u dobru slijede, a zatim:

Ovo su neke od predaja s kojima podsjećamo sebe i našu čestitu braću, da praštaju i požuruju sa traženjem oprosta od drugih.

Zato što se greške dešavaju čak i kod prisnih prijatelja ali to ne znači da među njima postoji neprijateljstvo (prezir i mržnja), a ostavljanje ukora, i opraštanje su Allahova dobrota (fadl) koju On daje onome kome On hoće, molimo Allaha da nam podari od Svoje dobrote.

Hafiz Zehebi je prenio u svom djelu “Sijer” da se neki čovjek raspravljao sa Ahnefom b. Kajsom pa mu je rekao: “Ako mi kažeš jednu riječ, od mene ćeš čuti deset”. Pa mu odgovori Ahnef: “Ali ako bi ti izgovorio deset, od mene ne bi čuo ni jednu”. (4. tom str. p3)

Od Ebu Derda se također prenosi da je rekao: “Sjedio sam sa Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi we sellem, kad naiđe Ebu Bekr podigao je svoju odjeću toliko da su mu se koljena otkrila (vidjela) pa je Vjerovesnik, sallallahu alejhi we sellem, rekao: “Vaš drug se sigurno rasrdio (naljutio, raspravljao sa nekim)” Pa ga je poselamio i rekao: ‘O Allahov Poslaniče, između mene i Omera b. El-Hattaba se desila nesuglasica, pa sam malo ishitreno reagovao pa sam se zbog toga pokajao i pitao ga da mi oprosti ali je odbio da to učini pa sam došao tebi’, pa je rekao Poslanik, sallallahu alejhi we sellem: “Allah ti oprostio, o Ebu-Bekre” tri puta. Pa se nakon toga i Omer pokajao i došao kući Ebu-Bekru, pa je upitao da li je tu Ebu-Bekr? Pa su mu odgovorili da nije. Pa se uputio prema kući Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, pa ga poselami, a lice Poslanika se tako pocrvenilo da se Ebu-Bekr zažalio za njega (zabrinuo) onda je pao na koljena i rekao “O Allahov Poslaniče, tako mi Allaha ja sam njemu učinio nepravdu dva puta”. Pa je Poslanik s.a.w.s rekao dva puta: Allah me je poslao vama pa ste rekli lažeš (lažac je) a Ebu-Bekr je rekao “istinu govori” pa mi je dao na raspolaganje sebe (dušu) i imetak pa hoćete li ostaviti mog druga, pa je nakon toga bio pošteđen uznemiravanja”. (Prenosi ga Buhari)

Od Aiza ibn Amra se prenosi da je Ebu Sufijan naišao na Selmana, Suhejba, Bilala pa su rekli: Nisu Allahove sablje dobile ono što im pripada od vrata Allahovog neprijatelja (tj. Ebu Sufjana). Pa nakon toga reče Ebu-Bekr: Šta to govorite o šejhu (glavešini) među kurejšijama i njihovom poglavaru (prvaku). Pa kad je došao Poslaniku obavjesti ga o onome što se desilo, a Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, mu reče: O Ebu-Bekre, možda si ih rasrdio a ako si njih rasrdio, rasrdio si svog Gospodara, pa je otišao njima i rekao “O braćo moja, jesam li vas rasrdio?” pa su mu rekli: Nisi Allah tebi oprostio naš brate. (Prenosi Muslim)

Od Allahovog Poslanika se prenosi da je rekao: “Onaj kome se njegov brat izvini pa ovaj ne prihvati njegovu ispriku (izvinjenje, opravdanje) imaće grijeh kao onaj koji nepravedno uzima tuđe imetke (ubira porez)”. (Prenosi ga ibn Madže i Bejheki, a Albani ga ocijenio slabim)

Od Poslanika se još prenosi da je rekao: Onaj ko od sebe odstrani srdžbu, Allah će od njega odstraniti kaznu, a onaj ko sačuva svoj jezik Allah će prekriti ono što on ne voli da se o njemu zna, a onaj ko traži od svog brata opravdanje Allah će prihvatiti njegovo opravdanje. (Prenosi ga Ukajli u svom delu Duafa)

Od Abdullaha b. Ukejma se prenosi da je Huzejfe zatražio vode pa mu je poglavar došao sa vodom u posudi od srebra pa ju je bacio, onda im se ispričao od onoga što je uradio i rekao: Meni je to zabranjeno. Čuo sam Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, da kaže: “Nemojte piti u posudama od zlata i srebra i nemojte nositi Brokat (vrsta svile) i svilu, to pripada njima na dunjaluku a nama na ahiretu“. (Nesai)

Prenosi Muala b. Ejub da je pjesnik Humejri prozivao (vrijeđao) Fadla b. Jahju a zatim je došao i tražio od njega izvinjenje, pa mu Fadl reče:

Odakle ti obraza da mi dođeš? Pa mu ovaj reče: “Sa obrazom s kojim ću sresti svoga Gospodara, a prema njemu (Gospodaru) sam se više ogrijšio nego prema tebi.” Pa se ovaj nasmeja pokloni mu nešto i zadovolji se s njim. (Prenosi Dineveri)

Od Ibrahima El-Harbija se prenosi da je rekao: Pričao nam Ebu-Bekr da se neki čovjek izvinjavao Džaferu b. Jahji pa mu je Džafer rekao: Nemaš potrebe da se izvinjavaš nakon što smo ti mi našli opravdanje, a naša ljubav prema tebi je dovoljna da o tebi nemamo loše mišljenje. (Prenosi Dinevri)

Prenosi Davud b. Muhabir da je neko od mudraca rekao: Znajte da pametan priznaje svoje grijehe, a strahuje za tuđe grijehe, obilno daje od onoga što je njegovo, a susteže se od onaga što je tuđe, a plemenit daje prije nego što se od njega zatraži, pa kako će uskratiti nakon što se od njega zatraži?! I oprašta prije nego što se od njega to zatraži, pa kako će mrzeti onoga ko mu se izvini (zatraži opravdanje, ispriča se). (Preneo Dineveri)

Prenosi Muhammed b. Selam da je neko od mudraca rekao: Najmanji vid izvinjenja jeste razlog da se isto prihvati. (Prenosi Dineveri)

Ovo su neke od predaja od onoga što je došlo o traženju opavdanja, a onaj ko želi više od ovoga neka se vrati na govor govornika ehli-suneta imama Ibn Kutejbe u njegovoj knjizi “Ujunul-ahbar” knjiga o bratstvu – isprika – koju krase oštroumne riječi i mnogobrojne koristi s kojima se treba družiti i s njima dokazivati.

Koristim ovu priliku da se izvinim (ispričam), da zatražim opravdanje od svakog onog prema kome sam se loše (ružno) ponio od mojih šejhova i moje plemenite braće u islamu.

A ako i narediš ono što naređuješ naći ćes da će neko po tome raditi.

A naša poslednja dova je sva hvala pripada Allahu Gospodaru svih svjetova i neka je salavat i selam na vođu (imama) svih ljudi prethodnih i potojnih.

Napisao: Ebu Hemam Bekr b. Abdul-Aziz El-Eseri

2008 g. – 1429 h.

Izvor: https://tawhed.ws/r?i=1502091v

menhedz.com